Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

недеља, 20. новембар 2011.

Директор Међународне кризне групе: Србија у опасности да не добије кандидатуру | Хроника

Директор Међународне кризне групе: Србија у опасности да не добије кандидатуру | Хроника

Хроника

Директор Међународне кризне групе: Србија у опасности да не добије кандидатуру

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 20. новембар 2011.

Заједничко управљање прелазима је добро решење, јер дозвољава и једној и другој страни да тумачи договорено на начин који им више одговара, оцењује у интервјуу за РСЕ Марко Прелец, директор Балканског пројекта Међународне кризне групе.

РСЕ: Да ли су се Приштина, Београд и Брисел ишта договорили о прелазима Брњак и Јариње, а да ми то не знамо или, пак, Борко Стефановић, супротно својим раније поновљаним најавама, иде у Брисел на наставак разговора са Приштином, иако питање царинских прелаза није решено?

Прелец: Рекао бих да је прилично нејасно да ли је икакво решење договорено. Мислим да се ради о увјету који је Србија сама себи поставила - да се неће вратити преговорима са Приштином пре него се ријеши ситуација на прелазима Брњак и Јариње. Остаје дојам да се ишло на то да се нешто прогласи рјешењем на дохват руке, тако да се Србија поновно може вратити преговорима. Постаје, међутим, све извјесније да се та ситуација неће ријешити прије сједнице Европског вијећа 9. децембра, а то значи да је Србија у озбиљној опасности да не добије статус кандидата.

РСЕ: Приштина је пристала на интегрисано управљање прелазима, при чему то на Косову зову „заједничка гранична управа“. Београд такође пристаје на заједничку управу на прелазима, али их не сматра граничним прелазима. Да ли је, упркос тим разликама, за Вас позитиван помак већ то да су и једна и друга страна пристале на тај модел решења?

Прелец: То је апсолутно охрабрујуће. То рјешење је добро јер дозвољава и једној и другој страни да тумачи договорено на начин који им више одговара, а да у међувремену нормални живот тече даље. Међутим, читав приступ и примјена тог заједничког менаџмента је врло компликована ствар и ЕУ има правилник од 100 страница који то резимира. Предстоји, дакле, много напора да се то рјешење и примјени.

РСЕ: Овде има доста отпора и са стране српске опозиције и од стране председника севернокосовских општина, када су у питању споразуми који су до сада постигнути са Приштином. Влада је донела уредбу која регулише начин да се матичне књиге предају Косову. Да ли верујете да ће сви до сада постигнути договори, као и они до којих ће доћи - а најављен је наставак дијалога са Приштином за понедељак - да се и примењују, уз оволики отпор косовских Срба, опозиције, па и дела владајуће коалиције у Србији?

Прелец: То је веома, веома неизвјесно. И сама Влада у Београду се дроби око тих питања. Чак и прилично неконтроверзне мјере стварају големе проблеме. Примјер су већ договорени споразуми о слободи кретања. Србија, дакле, не примјењује доста тога што је већ договорено. А када се постави питање - хоће ли Београд моћи приволити Србе са севера Косова да те споразуме и мјере и спроводе – нема одговора, то је апсолутно отворено питање.

РСЕ: Недавно смо имали прилику да чујемо господина Крстимира Пантића, председника општине Митровице, који је Бориславу Стефановићу, вођи београдског тима за разговоре са Приштином, рекао да је модел интегрисаног управљања прелазима преписао из Ахтисаријевог плана, који они – али и Београд - одбијају. Да ли је то заиста преписано из Ахтисаријевог плана?

Прелец: Не, не. Иако не желим да улазим у сукоб Пантића и Стефановића, морам рећи да се успркос неким сличностима, та рјешења не могу поистовјетити, да то уопће нису исте ствари. Ахтисаријев план је настао у сасвим другом контексту. Читав његов план се темељи на независности Косова и на признању Косова од стране Србије. Дакле, приликом његовог конципирања постојала је идеја, постојало је очекивање, да ће Србија прихватити независности Косова, али то се није догодило - Србија то није прихватила нити данас прихваћа. Дакле, читава ова дискусија о рјешењима за царинске прелазе води се у једном потпуно другачијем контексту у односу на ситуацију када је донесен Ахтисаријев план.

РСЕ: Какве су Ваше процене шанси Србије да 9. децембра добије статус кандидата?

Прелец: Отприлике 50 посто.

РСЕ: Не може се, дакле, у овом тренутку рећи да су, рецимо, нешто веће шансе да добије него да не добије? Зашто само 50 посто?

Прелец: Њемачки отпор је поприлично јак. Траже се конкретни помаци. С друге стране, Влада у Београду дјелује крајње конфузно и неодлучно.

РСЕ: Шта је то конкретно више што Немачка тражи у односу на друге земље-чланице ЕУ?

Прелец: Првенствено одступање од барикада на северу Косова. Никада то, додуше, Њемачка није јасно рекла, али између редова, чини ми се, тражи да Београд да неки јасан сигнал да је готово са барикадама.

РСЕ: Београд, колико ми одавде можемо да пратимо ситуацију, а није она баш транспарентна, такав гласан и јасан позив није упутио. Али, чак и када би га упутио, да ли мислите да би косовски Срби тај позив услишили?

Прелец: То је хипотетичко питање и на њега заиста не могу одговорити.

РСЕ: Имате ли, другим речима, утисак, на основу тога што веома помно пратите ситуацију, да Београд контролише Србе на северу Косова или, пак, да су се они измакли контроли српске владе?

Прелец: У политичком смислу прилично су се измакли, с тим да Београд и даље држи неке важне конце - углавном финанцијске. Утјецај, дакле, ипак постоји, али се сада отвара и прилично велики јаз између Београда и Срба на северу.

РСЕ: Шта је по Вашем мишљењу интенција ЕУ кад је у питању кандидатура Србије? Има се утисак да су у Бриселу – уз изузетак Немачке, која тражи и уклањање барикада, како сте већ рекли - доста ублажили захтеве према Србији, тако да се од ње као услов сада тражи само наставак дијалога са Приштином, али не и значајан напредак у том дијалогу, што је донедавно захтевано?

Прелец: То је став Еуропске комисије, али постоје и ставови земаља-чланица, који су другачији.

РСЕ: Имате ли увид у то какав је о том питању став већине земаља-чланица Европске уније?

Прелец: Мислим да то и није толико битно, стога што ЕУ сада пролази кроз егзистенционалне муке везане за властиту кризу и 110 посто пажње усмерава на своју сопствену кризу. У том смислу, велика већина земаља-чланица ЕУ уопће и нема став о томе. Међутим, као што рекох, то и није одлучујућа ствар јер нема већинског гласања; одлучује се консенсусом, а сагласност се не може постићи уколико једна једина, било која, земља каже „не“, а поготово тако велика и важна држава као што је Њемачка.

РСЕ: Шта се на општем плану догађа у таквим ситуацијама? Неке земље региона, а пре свих Србија, претходних година пролазиле су кроз неке фазе пута ка ЕУ. Догађало се, као што је познато, да Холандија неколико пута на почетку није хтела да попусти у својим захтевима, пре свега кад је у питању хашки услов за Србију, а онда је ипак на крају попустила. Како заправо изгледа механизам усаглашавања уколико имате једну, две или три земље које имају другачије ставове од осталих?

Прелец: Нема ту неких правила, овиси колика је важност питања о којима се доносе одлуке. На жалост, сада се питање проширења ЕУ у Европи врло негативно перципира. Већина становништва ЕУ окреће се против имиграната, странаца, некада чак и против припадника других земаља ЕУ. Читава атмосфера је врло неповољна за кандидате и за оне који желе бити кандидати. Дакле, прилично је тешко.

(Радио Слободна Европа)

Пристигли коментари (0)

Нема коментара:

Постави коментар