Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 22. новембар 2011.

Новонастала ситуација и притисак Срба који су се у толиком броју обратили Русији отварају могућност за једно друго решење, макар оно било и привремено – да се на Косову и Метохији формира српска аутономија под протекторатом Русије и ОУН… « Србски ФБ Репортер

Новонастала ситуација и притисак Срба који су се у толиком броју обратили Русији отварају могућност за једно друго решење, макар оно било и привремено – да се на Косову и Метохији формира српска аутономија под протекторатом Русије и ОУН… « Србски ФБ Репортер


Новонастала ситуација и притисак Срба који су се у толиком броју обратили Русији отварају могућност за једно друго решење, макар оно било и привремено – да се на Косову и Метохији формира српска аутономија под протекторатом Русије и ОУН…

2 Votes

КОСОВО: И ДАЉЕ ЋУТИМО?

Јелена БОНДАРЈОВА | 21.11.2011 | 00:40
Фонд Стратешке Културе, Ру

Косовски Срби су сакупили преко 20.000 потписа

са молбом да им се одобри добијање руског држављанства

Вођа друштвене организације „Стара Србија“ Златибор Ђорђевић је Руској амбасади предао захтев за добијање двојног држављанства. Према његовим речима у овом тренутку под тим захтевом своје потписе је ставило отприлике 21.700 људи, углавном оних, који живе у српским енклавама у јужном делу Косова, чији је положај за Србе гори од полжаја Срба око Косовске Митровице.

„Многим и многим који желе да се приближе Господу нашем Исусу Христу сметају, и сметају обично људи, и то они који су испред: старешине народа, духовне вође и учени људи. Подсмевају се људима и терају на ћутање многе жељне душе, које вапију ка Христу. И обично простаци и сиротиња, чија срца нису сасвим окамењена од злобе и порока покушавају да се приближе Христу и вапију за њим, а они што су изгубили пут и заблудели у трњу света овог терају их да заћуте и гурају од Господа. А то, што се дешава са неким људима дешава се и са читавим народима“.

Ове горке речи свеца српског Николаја (Велимировића) сада добијају посебно значење јер се и невољно повезују са последњим догађајима који су се сплели око судбине косовских Срба. Зар силници овог света који решавају судбину више од 130.000 Срба, који су још увек на Косову, не чине страшан, непоправљив грех када их под цевима аутомата терају да се селе и када булдожерима сравњују са земљом барикаде око њихових кућа и села? Снаге европских миротвораца су одлучне да коначно, заувек,потчине албанској администрацији српску енклаву на северном Косову. Али се нико не брине о очувању права српске нацоналне мањине у новоствореној албанској административној јединици (на 2,000.000 Албанаца – 130.000 Срба) који, између осталог, живе на својој историјској земљи: ту су свуда око њих стари српски манастири, гробља, цркве – најстарије, које су успели да сачувају од 11. века! Због тога се много не узбуђује ни власт у Београду која је одавно заузела позицију „ни мир, ни рат“, као, ми не признајемо независност Косова, али не можемо ништа да урадимо, у ствари нећемо, само нека нас Европска унија прими у своје окриље, па нека решава косовско питање како год јој се свиђа. Тако да Европска унија већ решава то питање. Слободу кретања на Косову, као и „обезбеђење контроле над масама које су способне за насиље“ и ликвидацију српских барикада на северу Косова НАТО/КФОР намерава да обезбеди суровим војним мерама. Немачки бундесвер је већ послао два армијска оклопљена булдожера како би уклонили српска утврђења – она, што су Срби на северу Косова подигли на путевима према Косовској Митровици. Немачки контигент КФОР-а (1400 људи) је смештен у Новом Селу, заједно са немачко-аустријским резервним батаљоном. 19.септембра су Немци и Аустријци покушали, користећи силу, да направе контролни пункт на путу Косовска Митровица – Зубин Поток али су, брзо опкољени и блокирани српским камионима, били принуђени да отступе. Истог дана, 19.09, снаге КФОРА су из авиона бацале летке над севером КиМ у којима су обавестили да су дизање барикада и блокада путева незаконити. Шеф ЕУЛЕКС-а, генерал Бу де Марњак је наредио да се српске барикаде прерију. Почетком октобра на Косово су стигли водени топови за растеривање демонстрација. Напрегнутост расте.

Немогуће је не констатовати да учешће немачког контингента у операцији на Балкану буди историјско сећање на не тако давне догађаје из Другог светског рата. Немачки политичари би требало да због тога испоље много више увиђавности.

Уколико погранични прелази између северног Косова и Србије буду предати Албанцима, уколико се уведу албанска администрација, полиција и армија – више неће бити помоћи Србима са Косова, уосталом – више се ништа неће сазнати о њиховој судбини.

Баш се тих напрегнутих дана у Београду одржавала међународна конференција о европској безбедности. Међутим, насиље које у Косову све више јача није се нашло у пољу интересовања српских и европских стручњака. Амбасадор Руске федерације у Србији А.В.Конузин, говорећи на том скупу је оштрим тоном указао на потребу да српске власти заштите Косово тако да та заштита буде сразмерна тежини ситуације у том делу Србије. А.В.Конузин је затражио реч да би одговорио на изјаву која се управо била зачула, да фактор дестабилизације на овом подручју представља Русија која, штитећи Србију у ствари води рачуна искључиво о својим интеесима.

Експерт за балканску кризу, Ана Филимонова, тврди да на територији Србије делује око 1600 (!) „невладиних организација“ које финансирају стране (западне) државе и које су проткале комплетно српско друштво. Један од њихових најважнијих циљева је да се од Русије направи непријатељ, уз успутно агресивно дивљење „англо-саксонској култури“. Полемишући због такве ситуације, амбасадор Русије је хтео присутне да убеди: „Штитићемо вашу земљу упркос интересима оних Срба који желе да је ставе под инострану контролу“ и још једном је констатовао: „Нико од учесника форума није споменуо да у овом тренутку НАТО (КФОР) крши резолуцију 1244…“. Излагање амбасадора Русије представља доследан одраз позиције Москве према Србији. Раније је А.Конузин у својим јавним излагањима више пута скретао пажњу да је руководство из Приштине потпуно уништило резолуцију 1244 СБ ОУН и да „оно, што ради Приштина представља опасност за безбедност не само оних, који живе на Косову и у региону, већ и претњу за међународну безбедност уопште“. Оштар тон руског амбасадора је доживео тако широку подршку српске јавности, да се могло прочитати да:„нема ни једног правог Србина који не би пожелео да А.Конузин, који је са неколико речи српским политичарима показао како се бори за српство, постане његов кум или најдражи гост у кући“.Да додамо да је на заседању СБ ОУН 16. септембра стални представник Русије у ОУН В.Чуркин јасно поставио проблем: КФОР и ЕУЛЕКС раде ван граница онога што им је дозвољено, њихово учешће у сличним операцијама је недопустиво, а планови Приштине су врло опасни и воде крвопролићу. ихово учешће у сличним операцијама је недопустиво, а планови Приштине су врло опасни и воде крвопролићу.“

Чврста позиција наше, руске земље и њених дипломатских представника представља озбиљну препреку за напад „коњицом“ на статус северних српских територија на Косову и Метохији. Доведени до очајања и не налазећи подршку код својих власти људи су се одлучили на нестандардан и одлучан корак – сакупили су прек 22.000 потписа са молбом да им се да руско држављанство!

Вођа друштвене организације „Стара Србија“ Златибор Ђорђевић сматра, да уколико се косовским Србима одмах не помогне – они ће бити бити прогнани. Он је оно што се сада дешава Србима на Косову, назвао „етничко чишћење које врше западне земље, посебно Немци и Американци“.

Србија, баш као и Русија, не признаје самопроглашену државу. Косовски

Срби категорично иступају против власти из Приштине.

Министар иностраних послова Русије С.В.Лавров је изјавио:“Они (Срби са Косова) су се нашли у потпуном очајању јер осећају безизлазност из ситуације у којој живе: без обзира на резолуцију 1244 Савета безбедности ОУН њих су натерали да се потчине диктату Приштине, њима чак хоће да одузму право на локално самоуправљање. Јадно је да се све то дешава не само уз мирење, већ и уз директну подршку снага на Косову, на чијем челу су, по такозваном старешинству, НАТО и Мисија Европске уније“.

Према речима министра Лаврова ово „међународно присуство“ делује супротно „статусно-моралном мандату, који су те снаге добиле“.

„Ми ћемо и убудуће чврсто иступати против тога јер сматрамо да нико не треба да на себе преузима улогу делиоца судбине читавих народа, и борићемо се за права Срба, ма где они живели, поготово за права Срба са Косова, користећи за то све могућности које нам дају међународно право и руско законодавство“ – изјавио је С.В.Лавров.

Он је такође констатовао да последњих година Русија активно помаже косовским Србима и на „хуманитарном плану, и са гледишта очувања њихове културе, посебности, традиција“ и да ће тај посао наставити и даље.

Молбу Срба са Косова о добијању руског држављанства је не само подржало, већ и проширио њен смисао, цео низ крупних руских политичких радника.

Дмитриј Рогозин је изјавио да треба разговарати не само давању држављанства, јер то може да буде тешко изводиво и да не буде у складу са Уставом РФ, већ о могућности пресељења у Русију оних Срба са Косова који би наставили да живе у њој као стално насељени.

Идеју Рогозина је прихватио и Виталиј Третјаков. Он је у свом блогу написао: „Очигледно је да чак и ако Русија прихвати да да руско држављанство свим косовским Србима, али при том они остану да живе на Косову, Москва, на жалост, неће моћи да заштити њихова права и да им обезбеди физичку сигурност. Шта више, у том ће се случају појавити гигантско море за провокације које ће бити усмерене против Русије. Зато ће Русија бити принуђена да Србима одбије њихову молбу, што ће, нормално, негативно да се одрази на мишљење о њој и у иностранству, и у земљи, и још једном ће да продемонстрира њену слабост. Једини излаз из ове ситуације (под условом да се као излаз не сматра једноставно игнорисање молбе Срба) је да се свим Србима са Косова који то желе понуди право да добију руско држављанство уз услов да се обавезно преселе на територију Русије. Могу да се издвоје три регије у Русији у којима би косовски Срби живели компактно.“

В.Третјаков предлаже да се Срби населе у Тверској или Калужкој области, или код Ставропоља, а оне са најјачим енергетским потенцијалом – на Далеком Истоку. „Русија се при том обавезује да свакој српској породици која хоће да се пресели да комад земље (до 1 хектара) и нову, одвојену кућу. Све трошкове пресељења и изградње тих компактних насеља преузима на себе руски буџет. Одрасли становници би преузели обавезу да: 1. лично учествују у изградњи кућа за своје породице, 2. да најмање 5 година живе у области која им је понуђена, а коју су они одабрали. Осим тога, Русија би се обавезала да за војну службу српских младића, стасалих за војску, формира специјалну српску бригаду, која би била у саставу Оружаних снага РФ. А оним српским младиима и девојкама који буду желели да заврше факултете Русија би се обавезала да сноси све трошкове њиховог школовања на универзитету, који је најближи месту њиховог сталног боравка.

Таква понуда, а тим пре њена реализација (под условом да се Срби сложе) имаће огроман позитиван политички, дипломатски, економски и психолошки ефекат. И, уосталом, то би минимизирало проблем косовских Срба. А да се тај проблем реши у потпуности, и то онако како би то желели косовски Срби, Русија данас није у стању. Још једном: ја сам за Рогозинов предлог и сматрам да је морални, политички и цивилизацијски дуг Русије да се ово реши отприлике онако, како ја предлажем. А одговор косовским Србима мора да буде брз, одређен и конкретан“.

Тешко је не сложити се са размишљањима Рогозина и Третјакова. Тим пре, ако се макар мало зна о стварности ситуације на Балкану, где су ратови краја 20. века истерали из сопствених кућа стотине хиљада Срба из Српске Крајине у Хрватској и из Републике Српске у Босни и Херцеговини. Више од пола милиона избеглица тумарало је по бившој Југославији… они млађи и јачи су отпутовали у друге земље, међу њима су се многи нашли и у Русији, многи више нису живи, многи нису могли да се врате у своје домове, али још хиљаде људи живи у прихватилиштима, у бившим школама, без икакве наде. А ако се њима додају и избеглице са Косова… Европски комесари не примећују проблеме, а без разлога! Како ми размишљамо управо је ЕУ дужна да плати пресељење српских избеглица у Русију као сопствено признање за неспособност да понесу одговорност за људске судбине.

Срби који траже руско држављанство подвлаче – ми не желимо да напустимо нашу земљу, наше светиње, куће! Како В.Третјаков добро каже, ми не можемо да обезбедимо заштиту косовских Срба, јер ће „руски грађани“ који су остали на Косову, само отворити ново поље за провокације.

Међутим, новонастала ситуација и притисак Срба који су се у толиком броју обратили Русији отварају могућност за једно друго решење, макар оно било и привремено – да се на Косову и Метохији формира српска аутономија под протекторатом Русије и ОУН.

Срба на том простору још увек има преко 100.000 без обзира на масовни одлазак последњих година. Знамо да ЕУ јако брине о очувању народности и језика малих народа Европе, знамо и да европски комесари Албанце признају за народ који је потпуно зрео за демократију, па онда шта би то могло да смета да се прихвати заиста демократска одлука и да се заштите интереси косовских Срба у њиховом правом завичају?!

Формирање српске аутономије под протекторатом – Русије и ОУН ни мало не противречи програму за који се залажу Д.Рогозин и В.Третјаков. За оне Србе који желе да се преселе у Русију – требало би да су им врата УВЕК широм отворена. Добро познајући Србе одговорно тврдим да би само безначајан број био спреман да напусти своја огњишта, поготово старији људи и они који су ближе пензији. За њих је (српско)Косово живот. Младеж и деца могу да се одселе у Русију, али са надом да ће тамо сачувати своју Веру, језик и историјско сећање на Стару Србију.

Пресељење Срба у Русију постојало је и као пројекат, али и као пракса, још у 18. веку. Постојала је Славјаносрбија у новоросијској области, Срби су се брзо слили са руским становништвом и многа српска презимена, поготово војних лица, заувек су ушла у историју наше отаџбине: генерал Милорадовић, адмирал Матија Змајевић, Ратко-Дмитријев, Сава Рагузински, Вујићи, Ивелићи, Депрерадовићи и многи други…

Само они који уопште не знају историју могу да се чуде зашто судбина Срба толико дира Русе – наш историјски пут је и испреплетен, и узајамно зависан! То је посебна, и велика тема…

А ја ћу само рећи да је после Октобарске револуције, када су многи наши сународници били принуђени да напусте Отаџбину и када су се нашли у изгнанству, око 100.000 наших људи нашло уточиште управо у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Више од 60.000 их је у њој остало све до Другог светског рата. Сматрали су се за срећнике, јер су били поданици православног монарха, краља Александра Карађорђевића, који је сачувао Руску православну цркву (на чијем је челу био митрополит Антоније Храповицки), руску армију са правом ношења униформе (на челу са генералом Врангелом), руску културу и језик (Руски дом „Император НиколајII). Краљ Александар је плаћао личне стипендије многим руским писцима који су живели по другим земљама Европе – нпр. И.Буњину, А.Куприну, Д.Мережковском…

Зато је можда могућност да Русија прихвати косовске Србе само историјска шанса да се Србима врати дуг захвалности? Руски кадети који су били у Србији 1920. године су имали своју паролу: „Родити се као Рус не значи много, за име „Рус“ се бори, „Рус“ се постаје!“

„Простаци и сиротиња“ – по речима светог Николаја (Велимировића) – су Богу толико угодни, зато што још увек гаје наду да ће силници овог света наћи пут за решење њихове тако једноставне жеље: да их оставе да живе у својој кући, у својој земљи, да се моле своме Богу на свом матерњем језику, да рађају и васпитавају своју децу – нове православне Србе Косова.

Као одговор на предлоге Рогозина и Третјакова на интернетовим форумима се одмах могло прочитати: „Србима све и одмах – и земља, и факултет… а нама, и ми бисмо хтели!“ А да не бисте можда мало и у Косовску Митровицу, под албанске метке и натове булдожере?…

А на интернету сам прочитала „Обраћање Срба Косова и Метохије свима, који се „крсте са три прста православно, ко није за папу, ко осећа да је Косово његова земља“:

„МОЛИМО ВАС СКРУШЕНО И СМЕРНО… ДА:

1. АКО СТИГНЕТЕ И КАД СТИГНЕТЕ , ОДВОЈИТЕ ОД СВОГ СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА , ПРОЧИТАЈТЕ КОЈУ РЕЧ МОЛИТВЕ ЗА НАС ГРЕШНИКЕ

2. АКО НАМ ЗАТРЕБА ХЛЕБА И ВОДЕ,ШАЉИТЕ

3. АКО НАМ ЗАТРЕБА ОРУЖЈЕ, ПРОБАЈТЕ ДА НАМ ДОСТАВИТЕ

4. АКО ВАМ ШАЉЕМО ДЕЦУ ЈЕР НИСУ БЕЗБЕДНА,ЧУВАЈТЕ ИХ У НАШЕ ИМЕ

5. АКО ВАМ НИЈЕ ТЕШКО, ОПЕТ И ОПЕТ БОГУ СЕ ЗА НАС ПОМОЛИТЕ

6. АКО ВАМ НИЈЕ ТЕШКО, И АКО НЕ ТРАЖИМО МНОГО, СВИ НА ИСПОВЕСТ…ДА НАС БОГ ПОКАЈАНЕ, КАО НАРОД ПОМОГНЕ

7. НА СЛЕДЕЋИМ ИЗБОРИМА НЕ ГЛАСАЈТЕ

8. НЕ ЗОВИТЕ НАМ ПАПУ, ЕВРОПСКУ УНИЈУ, НАТО…МИ НА КОСОВУ ЖИВИМО СА СВИМЕ ОВИМ ,ПА НАМ НИ МАЛО НИЈЕ БОЉЕ НЕГО ВАМ, НАПРОТИВ

9. НЕ СЛУШАЈТЕ НИШТА ВЛАСТИ, АКО ИЗДАЈУ НАС ВИ СТЕ СЛЕДЕЋИ

10. КО МОЖЕ НЕК ДОЂЕ НА БАРИКАДЕ

11. КО НЕ МОЖЕ НЕК СЕ МОЛИ ЗА НАС

12. НЕ ЗОВИТЕ НАС У КАМПОВЕ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ, НЕ ОБЕЋАВАЈТЕ НАМ РАЈ УЗ ДУШЕК И ПАШТЕТУ, НЕ ШАЉИТЕ НАМ ПОРУКУ ДА СМО ВЕЋ ИЗГУБИЛИ

13. ПОШТУЈТЕ НАШУ ОДЛУКУ, АКО ЖЕЛИМО ДА УМРЕМО ЗА СВЕТО КОСОВО…ЗАВИДИТЕ НАМ, БОГ НАС ЈЕ НЕДОСТОЈНЕ, УДОСТОЈИО ДА СЕ ЖРТВУЈЕМО ЗА СВЕ ВАС

14. НЕ ЗАБОРАВИТЕ НАС… НА КОСМЕТУ НАС ИМА ЈОШ 150 000!“…

Специјално за „Столетие“

22. новембар 2011. - Објављено од стране | ВЕСТИ, КОСМЕТ, НАТО, ПАТРИОТИЗАМ, РУСИЈА, СВЕТ, СРБИЈА

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar

Нема коментара:

Постави коментар