Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 22. новембар 2011.

Тихи нестанак једног народа | Колумне Слободана Антонића

Тихи нестанак једног народа | Колумне Слободана Антонића


Колумне Слободана Антонића

Тихи нестанак једног народа

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Антонић
уторак, 22. новембар 2011.

У Дневнику РТС, у суботу, приказан је прилог о демографском стању Србије (19:51-53, аутори: Ивана Миљковић и Невенка Ђелић). Док се у време наших родитеља у Србији рађало 150.000 деце годишње, данас се рађа упола мање. Последње две деценије, у Србији више људи умире, но што се роди. Прошле године, на тој разлици, изгубили смо 35.000 становника. „Иако је пре три године држава усвојила стратегију за подстицај рађања“, чуо се у прилогу глас новинарке, „она се због недовољног буџета не примењује у потпуности. Тако породиље уместо 100 одсто зараде, колико је предвиђено стратегијом, примају 65. А да би се родитељски додатак за друго, треће и четврто дете исплаћивао једнократно, у државној каси недостаје између четири и осам милијарди динара“ (између 40 и 80 милиона евра). Затим је следила изјава Предрага Петровића, из Министарства рада и социјалне политике: „Уколико се економска криза заустави, држава ће сигурно наћи могућности да издвоји нека додатна средства за финансирање некаквих додатних права и за пружање подршке породици да се одлучи на рођење детета вишег реда рођења, то значи треће и четврто дете“.

Ками је на почетку Мита о Сизифу написао да „постоји само један заиста озбиљан филозофски проблем: самоубиство“. „Ако бих и сâм да идем Камијевим трагом“, написао је мој колега са нишког Филозофског факултета, Љубинко Милосављевић, „не могу а да одмах не кажем да је за мене главни филозофски (и не само филозофски) проблем нестајање народа, у овом случају мог, српског“ (Куда и како, Ниш 2012, стр. 13; у штампи). Милосављевић мисли да се „у садашњим временима главним смером стварања историје жели рушење и пропадање свега посебног, пре свега нестајање народа, пошто су државе већ одумрле на разноразне начине(...). И никоме није јасно зашто је сада дошао ред на народе, на њихово нестајање, зашто неки народи својски и саучеснички учествују у том послу, а они о чијој се кожи непосредно ради на све то гледају мирно, без призива и презира, па чак и припомажу (11). Штавише, упозорава он – сасвим на трагу Камија – има и народа који показују „својеврсну суицидалност, тежњу за самоуништењем и саморасизмом илити самомржњом“, додајући, затим, да је то „изгледа наш специфични и нови феномен“ (17).

Да, Срби су данас стар и уморан народ, стар не по годинама, већ по ситничавој саможивости, а уморан не по делима, већ од страха што ће се и сутра морати живети, што ће се и сутра морати за живот борити. Зато ми бирамо смрт, дотрајавање, тихо гашење. Истина, има у том стању и неке унутрашње дијалектике. Јер, једна наша половина још би можда и да се бори, још се макар на речима батрга, има још мало жара и елана у тим душама. Али, ту је зато и друга наша половина, цинична и острвљена, која виче. „Не мрдајте, нећемо опет у деведесете, нећемо национализам, нећемо да жене буду машине за рађање, хоћемо стандард, хоћемо Европу!“. И тако се рад те две половине међусобно потире, чинећи да резултанта свих наших деловања буде – нула.

Али, пре него што још једном планемо на то наше Друго ја, на тог нашег духовног брата-мртваца за ког смо везани (као у оној турској казни „везивања за мрца“), погледајмо мало и своју половину духовне стварности. Наша држава данас, као што смо чули, нема 40 милиона евра за сопствени програм подстицања рађања, али има 50.000 евра за опремање два сајта, 500.000 евра за једну рекламу и 500 милиона евра за један мост. На какве се све глупости у овој држави не бацају паре, а нема пара за труднице, па нам представник те државе мирно каже: „Уколико се економска криза заустави“ – сама од себе, наравно! – „држава ће сигурно наћи паре за то“. А ако се пак не „заустави“, просто ћемо изумрети, као птеродактили, али нећемо одустати од наших сајтова, наших реклама и наших мостова. Јер за њих, наравно, економска криза не постоји.

„Но то су жути“, рећи ћете. Али, да ли сте сигурни да ће други, ови "наши" (тј. најновији „евро-Срби“), кад дођу на власт, бити ишта бољи? Мислите да они неће имати своје сајтове, своје рекламе и своје мостове, и да ће се баш потрудити да нађу новац за труднице?

Чини ми се да проблем свог биолошког опстанка ми уопште нисмо схватили озбиљно. Симболичка слика тог несхватања за мене је страшно глувило које окружује парохијалне домове наших цркава. Колико ми срце заигра када видим још једну нову цркву и још новији парохијални дом крај ње, толико ми се срце стегне од глувоће и мрака који ту нову зграду по правилу окружују. Јер ретко кад у порти цркве постоји обданиште, а наши парохијални домови напуне се децом само за Светог Саву или за црквену славу. „Где су дечја хранилишта, каква је, пре Другог светског рата, свуда, од Битоља до Чачка, оснивао Свети Николај Жички?“, пита се честити Владимир Димитријевић, „Где су старачки домови? Где брига о многодетним породицама?(...)Или ћемо градити епархијске дворове и парохијске домове док у Србији сваке године умре 30 хиљада више људи но што их се роди?“.

Али, то смо ми – народ који тихо и полако нестаје. И зато што га гуше и набијају под земљу, и зато што сам тоне у живо блато декаденције индивидуалистичког егоизма. Нама је потребан Христос који ће истерати трговце из Храма, али то не важи само за политику, то важи и за наш лични систем вредности, то важи и за наше душе. Нама је заиста под хитно потребан преокрет, али другачији од оног који нам нуде. И све док се тај преокрет не догоди, тихо умирање ће се наставити – до потпуног биолошког и духовног згаснућа.

Фејсбук Твитер





Тихи нестанак једног народа

уторак, 22 новембар 2011 08:55
Marko
A kako drugacije da bude kad zivimo u totalnom medijskom mraku?Pa zar bi ovakva vlast toj sudbonosnoj temi po Srbiju htela ozbiljno da govori.Oni nisu sposobni ni da rese mnoge manje probleme,A za sebe su resili sve.
Препоручи коментар:
9
1
уторак, 22 новембар 2011 09:13
slobodan 50
pošto PRAVOG preokreta u srbiji neće biti, celo vreme sam bio u zabludi...nije istina da postoji srpski dnk lanac, deda sima me je folirao sve vreme, ne treba biti strpljiv, kulturan, ne treba se boriti za čoveka, za porodicu, za ljubav, za standarde, za pravnu i poštenu državu, za savez sa jakom rusijom i kinom, za prijateljstva, za ideje, za školstvo, za sport, za zdravstvo, za granice, za dobra, za razvijanje zdrave poljoprivrede, za kanal do soluna, za manji državni aparat, za zdravo društvo bez devijantnih...ma, znate šta?izvinite na dosadi, nemam više šta da kažem...
Препоручи коментар:
8
1
уторак, 22 новембар 2011 09:14
Stonewall
Сви ''Просрбски'' сајтови имају исти- да утишају отпор Срба душманима. Пишите, пишите ви...као да то неко чита? Боље да пишете нега да чините оно што је сваки,честити, Србин пре сто година био кадар да уради.
Препоручи коментар:
7
5
уторак, 22 новембар 2011 09:14
Старац Фочо
Баш лепо речено. Браво за текст и за тему, пре свега.

Ја бих само подвукао мисао у тексту за коју мислим да је једна од већих проблема у "нашим главама". Да би се нешто поправило потребне су паре... а пара нема.
Огромна заблуда и мишљење са великим негативним ефектом.
Можда то мени само највише боде очи, јер сам из инжењерске, дакле изузетно практично стваралачке струке. Међутим, делује ми да и у ту струку полако улази тај дух, а, да трагедија буде већа, понајвише код студената то осећам. Али, можда није све тако црно, ипак има нас који радимо са студентима, дајемо им мало другачији пример, можда ће препознати праве вредности и можда ће младе генерације вратити живот овом народу.
Препоручи коментар:
7
0
уторак, 22 новембар 2011 09:24
dragoslavic
хвала вам сто сте рашчистили моју дилему за кога да гласам. ДВЕРИ СРПСКЕ!
Препоручи коментар:
8
8
уторак, 22 новембар 2011 09:38
Саша
Читав један град српске нерођене деце, убије се годишње у утробама Српкиња. Ако кажемо да смо Срби, онда прво да будемо православци. Православље не толерише чедоморство. Знам да је под утицајем западних медија чедоморство представљено као право избора жене, да ли хоће или неће да роди. Чак се и погрешно назива "абортусом", како би се замаглила суштина. Сходно томе знам да су многи Срби насели на ову подвалу, тако да ће и мој коментар имати мнного негативних бројања. Али мене више занима шта каже мија света Црква, него ЦНН.
Препоручи коментар:
8
4
уторак, 22 новембар 2011 09:40
Jelena
Gospodine Antonicu,kao i uvek zadivili ste me svojim tekstom.Istovremeno ,ali bukvalno sam se najezila od ovako katastroficne istine.
Od visokih intelektualaca koji nisu u politici koja ima ovako pogubne rezultate, za ocekivati je ne samo konstatacija stanja vec i STA DA SE RADI I KAKO?
Препоручи коментар:
8
0
уторак, 22 новембар 2011 09:44
Драгослав Бајагић
Србија умире јер је тако одлучено. Србија мора да умре. Ово понављају многи већ дуго а Србија се борила, умирала, поново се рађала и мукотрпно живела. До наших дана, када су поборнице ”златне милијарде” на чело Србије довели ”извођаче радова” да обаве посао за обећање да ће постати чланови ексклузивног клуба. Кад схвате да су за то вољно раширили крила смрти изнад властитог народа за њих ће бити касно. Народ ће се пробудити и ужасно их казнити. То мора одмах да се деси. СРБИЈОПРОБУДИ СЕ!!!
Препоручи коментар:
4
0
уторак, 22 новембар 2011 09:50
Bijek
Kad vidite novu crkvu zaigra vam srce a onda se stegne jer nema pored nje obdaništa. Koliko samo emocija koristite u kritikovanju „evro-Srba“. Budite malo kritičniji prema većini stanovništva, pobožnog, koji gradi parohijske domove bez obdaništva. I prema crkvi, „kojoj najviše veruje naš narod“ i silnim crnim automobilima, posedima, cenovnicima za usluge. Kada neko sredi sajt za silne pare ili slično, onda svi znamo da je u pitanju lopovluk i kad-tad će takvi odgovarati (valjda neće da se izvuku kao Miloševićevi političari), ali kada crkva legalno gradi crkve za svoj srećni narod bez dece, onda vrli patriote ne govore glasno. Osim praznih fraza o srcu koje se širi pa steže.
Препоручи коментар:
3
1
уторак, 22 новембар 2011 09:51
Миленковић
И? Шта ћемо сад, професоре?
Препоручи коментар:
4
0
уторак, 22 новембар 2011 10:17
Jasna Simonović
O, gdine Antoniću! (Odslušajte, molim vas, To life, to life, Lechiam, na YouTube-u, ref. u mom tekstu objavljenom pre vašeg na nspm-u)

Uzeću vašu muškost kao olakšavajuću okolnost za toliko natalnu depresiju i saosećanje prema trudnicama koje jeste za poštovanje!? Ali,

Čemu tolika patnja? I to u trenutku kad je Đoković pobedio Berdoch-a, kad je 160 inkubatora spremno za "delovanje" , kad je planeta proslavila 7. milijarditog stanovnika!?
Pa još preokret na preokret...Pa nismo svi bebe!
Da se preokrećemo i preokrećemo!

Imajte malo obzira prema bebama koje ne žele da otplaćuju milijardske dugove kad izađu iz inkubatora! I da ih čeka da rešavaju ko je maznuo telekomunikacije ili jugoslovenske organe bez granica! (surovo istinito rečeno!) ....Na bebe koje imaju pravo na dolazak iz Ljubavi, a ne iz statistike, itd.

Oj, Srbijo mila mati...
Препоручи коментар:
3
2
уторак, 22 новембар 2011 10:19
Јован Анастасијевић
@Jelena “i STA DA SE RADI I KAKO?”: Потпуно исправно постављено питање! Шта да се ради? Радити на томе да се рађа што више деце, не обазирући се на тренутне проблеме, несташице, недостатак комфора, итд. На то се нису обазирале ни претходне генерације. Да јесу - а за то су имале много више разлога него што их сада има, не би ни нас било. А - како? Ако не знате како, ја овде због строгог модератора не смем да тачно напишем како, али .... снаћићете се некако?
Препоручи коментар:
3
1
уторак, 22 новембар 2011 10:21
ф-16
@Саша
Потпуно потписујем Ваш коментар, и додао бих следеће: да оставимо начас по страни религијске разлоге, многе српкиње које у младости изврше чедоморство (абортус), плашећи се како ће средина да реагује на њихову трудноћу (родитељи, пријатељи, комшије...), касније више никада не могу имати деце. Негде сам прочитао да је таквих случајева око 20%. Даље, наше тинејџерке праве кардиналну грешку, поводећи се за западном модом, па тако неретко у сред зиме можете видети девојке на Београдским улицама како шетају голих стомака, што је погубно по њихов фертилитет.
У Србији се годишње убије 150.000 нерођене деце (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-prva-u-Evropi-po-broju-abortusa.lt.html).
Препоручи коментар:
3
0
уторак, 22 новембар 2011 10:25
lazaro
Za Jelenu
Za početak da se promeni vlast!!!
Препоручи коментар:
1
1
уторак, 22 новембар 2011 10:28
Мирјана Маринковић
Јој што волим моју Србију, али реч преокрет треба избацити из употребе. Треба РАДИТИ! ШТА? Уз велике државне дотације обновити СВЕ фабрике за прераду хране, населити опустела села са људима који немају посао у градовима. Направити радну атмосферу, а не чекати да попадају крушке са неба уместо НАТО бомби. А у градовима? Очистити улице, окречити фасаде, уместо двоје преоптерећених радника запослити троје. Нека помогне држава ослобађањем великог пореза на плате - то је још давно обећала. Биће деце, а вратиће нам се онда и сви побегли од раѕних недаћа када Србија постане она стара, радна, домаћинска, гостољубива за све каква је некада била.
Препоручи коментар:
2
0
уторак, 22 новембар 2011 10:28
Вид Правдић
У праву сте господине Антонићу, треба стварати људе у правом смислу те речи, а не будуће ''мртваце''.
Препоручи коментар:
1
0
уторак, 22 новембар 2011 10:33
sara@саша
To sto sam Srpkinja ne obavezuje me da budem pravoslavka (ni obrnuto)! No, mislim da "cedomorstvo" nije osnovni razlog naseg nestajanja; abortusi su se obavljali i kada nas je bilo mnogo vise. Mislim da je znacajnije ono o cemu gospodin Antonic pise-sistemska nebriga drustva (ne samo drzave) za radjanje. Pocev od uslova u nasim porodilistima, preko uslova za zaposljavanje mladih zena/majki, ekstremnog siromastva u kojem mnoge porodice zive, straha za posao i buducnost, do cinjenice da oko 100 000 parova ima problem sa sterilitetom. Cudi me da nas i ovoliko ima.
Препоручи коментар:
5
2
уторак, 22 новембар 2011 10:48
брм
шта да се ради?
па за почетак да се уозбиљимо, пре свега аналитичари
НАРОД НЕ РАСТЕ САМО РАЂАЊЕМ ВЕЋ ПРЕ СВЕГА ИМИГРАЦИЈАМА И АСИМИЛАЦИЈОМ ПРИДОШЛИЦА..а то је чисто идеолошко питање..ми живимо већ скоро век у етноцентричном идеолошком систему у коме су нацинализам, асимилација и интеграција "УГРОЖАВАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА".. било је време кад су сви људи у региону желели да постану и постајали Срби без обзира на етничко порекло..мозгови већине од вас задојени овим идеолошким отровом пребројавате Црногорце, Босанце, цинцаре, све који не иду на литургију...а "угроженост" од пет азиланата да не помињем .. у међувремену браћа Руси праве планове како да доселе и асимилују наших 40 000 Срба са Косова.. а зашта их ми бесплатно не би доселили у напуштене куће и окућнице Баната? заједно са сваким несрећником који бежи од јада у својој земљи и жели да живи у климатском рају на тземљи званом Србија, опд условом да постане Србин КАО ШТО СУ И ВЕЋИНА ВАШИХ ПРЕДАКА ПОСТАЛИ, дошавши ко зна одакле
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]




Нема коментара:

Постави коментар