Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 02. август 2011.

ДА ЛИ ЈЕ БОРИС ТАДИЋ У ПАРЛАМЕНТУ СРБИМА ОБЈАВИО РАТ

ДА ЛИ ЈЕ БОРИС ТАДИЋ У ПАРЛАМЕНТУ СРБИМА ОБЈАВИО РАТ


Магазин Видовдан

Home

ДА ЛИ ЈЕ БОРИС ТАДИЋ У ПАРЛАМЕНТУ СРБИМА ОБЈАВИО РАТ
Пише: Жељко Цвијановић
01 август 2011

Он је од сломљеног политичара постао свесни саучесник свих који верују да је сламање Србије формула светске стабилности

Није баш да због тога препоручујем неког да гори у паклу, али држим погрешном констатацију о томе да је последња криза пораз Тадићеве косовске политике. Наиме, све ово што се одигравало последњих дана, закључно са скупштином, много је горе и много више од пораза. Али да кренемо од почетка.

Пораз његове политике - косовске и сваке друге - догодио се 9. септембра прошле године у Уједињеним нацијама. Шта је урађено тог дана, видећемо после мале инвентуре шта је урађено пре тога? Слободан Милошевић - кога, за разлику од већине савременика, нисам склон да оптужим као главног кривца за територијални губитак Косова, додуше његове наследнике још мање - наступио је 90-тих са идејом да се Косово има бранити по сваку цену укључујући и рат. За то време живе су биле иницијативе интелектуалаца, попут академика Ћосића и Деспића, да се Косово подели са Албанцима и да се невоља територијално ампутира. Не знам да ли је Милошевић икада о томе размишљао и колико озбиљно, али и ако јесте, морало је да га прође чим је видео папир из Рамбујеа. Јер, ко год је тада поменуо Косово, тај је мислио на Србију. Картографија је само заводила наивне: рамбујешки папир, историјски најсличнији аустроугарском ултиматуму из 1914, није говорио о отцепљењу Косова, он је садржао снажне елементе окупације Србије. Тако да, ако не бих улазио у цену коју је Србија 1999. године платила, не бих рекао да је Милошевић ратовао сасвим узалуд. Уосталом, оставио је иза себе резолуцију 1244 као комад даске на пучини за који су се придржавале све владе после њега укључујући и Тадићеву.

Зоран Ђинђић се Косовом бавио мало и оно колико му се посветио пред крај живота држим да се прецењује. Судећи према ономе што је остало иза њега и још више по ономе што су мање или више отворено заговарали негови људи, могло би се рећи да је и он био најближи идеји поделе. После њега, Зоран Живковић је оставио сведочанство да је подела била готова ствар, као и улазак у ЕУ 2007. године, само да су га онако паметног и наоружаног визијом пустили још мало.

Воја Коштуница је први после Милошевића разумео да није у питању Косово, већ Србија. Његова одбрана Косова, посебно у време проглашења независности, укључивала је сва средства осим рата. Рекао бих да се то већ у то време подразумевало, дакле није било потребе ни да се нарочито истиче, како Србија у актуелној констелацији снага не може да ратује за Косово. То би заувек и остало у другом плану да Тадић није у ноћи са суботе на недељу онако помпезно инаугурисао своју безусловну мировну политику, о чему ће тек бити речи. То што Коштуница није желео да ратује, наравно, није наишло на одушевљење Запада, али је његова правна и политичка борба за Косово била сасвим довољна да га тамо доживе као противника и да учине све да га склоне са власти.

КОСОВО, КОЛИКО ДАЈУ СТРАНЦИ

Тадић, који у времену кохабитације странцима делује као неко мекши и нагоднији, суштински још не исповеда другачију косовску политику од Коштунице. Истина, он ту политику моделује у два правца. На једном, за разлику од Коштуничиног „не" Западу, које је заиста „не" и ништа друго осим тога, Тадићево „не" јесте позив Западу на договор о подели. Зато Тадић одустаје од тужбе против земаља које су Косово признале и иде на мекшу варијанту тражења мишљења од Међународног суда правде о легалности косовске независности. На другом правцу, Тадић покушава да изађе из Коштуничиног рова, у коме је Косово постало готово једина тачка српске политике, и, пошто је преузео сву власт, прима у Београду Џозефа Бајдена, са којим се договара да се Србија и САД „слажу да се не слажу око Косова". Наравно, Тадић покушава да држи под контролом ситуацију око Косова верујући да је деблокирао и пут ЕУ интеграција и остале политичке аспекте. Успут прави низ уступака којима је слабио косовску позицију, где се посебно истицало његово прихватање Еулекса, важног сегмента одбаченог Ахтисаријевиог плана.

Падајући у економску кризу, Тадић се одриче међународног баланса између Истока и Запада, кључне ствари која му је давала снагу, и све адуте баца на ЕУ. Запад то, наравно, прати, помаже му у бесловесниом задуживању, гради мрежу око њега и, свестан да је потпуно у њој, од њега захтева напуштање косовске политике. То се, наравно, није догодило одлуком МСП, која и није била толико страшна, колико је било страшно оно што је уследило. Српски предлог резолуције за Генералну скупштину УН, коју је усвојио српски парламент, западне земље доживљавају као непријатељски чин Србије. Нико се више не сећа оног да се око Косова „слажемо да се не слажемо" и Тадић практично тог 9. септембра бива коначно сломљен прихватајући да му резолуцију пишу земље спонзори независног Косова. Шта се догодило тог тренутка?

Дакле, док је Милошевић бранио Косово свим средствима, па и ратом; док је Коштуница бранио Косово свим средствима осим рата - Тадић је тог дана пристао да Косово брани свим средствима која му дозвољава Запад. Ствар је утолико трагичнија што се ради - видело се и тада а данас још више - о земљама које свим силама инсистирају не само на косовској независности већ и на једној специфичној врсти српског политичког, економског и идентитетског слома као услова за наставак пута Београда ка ЕУ. Тог тренутка поражена је српска политика на Косову, тог тренутка поражена је свака српска политика. Тог тренутка Тадић је политички сломљен човек, који као једином ствари којом још може да задужи Србију располаже својим одласком са сцене. Њему то, наравно, не пада на памет и том одлуком он постаје саучесник, временом све активнији, у једном злочину који се на више разбоја догађа на наше очи. Колико год интензивна и тешка за гледање, последња косовска криза је само део тога што се догодило много пре.

Пораз Тадићеве косовске политике се дакле десио прошле године. А шта се десило сад? Ако погледамо Тадићеву декларацију о Косову, она је од посланика захтевала подршку косовској политици коју тренутно води. Нема ту ничега изван статуса qуо, политике за коју смо констатовали да је пропала. Ничег новог, никаквог дисконтинуитета, ниједне промене. Ту заправо нема никакве политике, и ту је једина политичка константа чињеница да ће Тадић бранити Косово и Србију онолико колико му то дозволе западне земље. Како је онда могуће да су, подржавајући декларацију, ту политику подржале све српске странке осим ДСС и ЛДП? Како је могуће да су и опозиционе странке констатовале Тадићев пораз и дале му амин да настави с тим? Да ли то значи да ће и оне убудуће бранити Косово само онолико колико им то дозволе?

ЗАГРОБНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Наравно, Тадић је поставио једну матрицу српске политике из које ће се и после њега тешко изаћи. У тој матрици Косово је жртвовано, али не толико нашим наизвесним ЕУ интеграцијама колико томе да нас ови са Запада не дирају и да нас оставе мало на миру. Наравно, таква политика жртвовања Косова остатку Србије можда би се и дала бранити, само када би постојала иједна гаранција да нас стварно неће дирати. Уместо тога, постоје јасне гаранције да ће нас дирати а те гаранције састоје се у томе што нас већ итекако дирају. А ево зашто?

Ко год да је владао Србијом у последњих 20 година показивао је, углавном на својој кожи, да не постоји никаква изолована косовска политика. Напротив, Косовом можете да се бавите успут, оно ће опет бити централни део ваше политике. Можете њиме уопште да се на бавите, можете да забраните сваки помен Косова, и на централном делу своје политике имаћете једну велику белу празну флеку, која такође јесте политика. Јер, косовска политка, само је шпиц било какве српске политике и, ако ампутирате Косово, ампутирали сте Србију; ако сте се одрекли Дечана, одрекли сте се Ниша, ако жртвујете Митровицу, неће вам остати ни Теразије.

То није никаква митолошка слика света, како покушава да нас увери домаћа пета колона, то је веома једноставна политичка логика. Пре свега, одрицањем од борбе за Косово, отварају се нови територијални проблеми, пре свих Војводина и Санџак, и сваки подсмех пред овом тезом пада пред чињеницом да су ти процеси увелико започели, и то уз учешће овдашње политичке и интелектуалне елите. Ако је смисао одрицања од Косова улазак Србије у ЕУ, ако је, како Тадић и његови тврде, та интеграција спас Србије, како је онда могуће да је Србија најближа Европи данас, када је привредно сасвим опустошена, када петини становништва прети глад, када је морално и политчки најпониженија у својој историји?

Да ли Србија мора да умре, да би се очишћена родила на деветом небу Европске уније? Да ли су данас те интеграције само варијанта оног чувеног поклича Карла Крауса уочи Првог светског рата „Сербиен мусс стербиен" (Србија мора да умре). Да, Србија мора да умре, драги моји, да би оно што се овде зове регион било стабилно; она мора да буде баш таква раскомадана да у визури наших западних пријатеља престане да буде опасност и да постане прихватљива. Од тога се Србија данас штити својом идејом о одбрани Косова, али, наравно, не идејом да ће га бранити само онолико колико јој то дозволе наследници Краусовог поклича. Зато је данас српска интеграција у ЕУ заправо идеја о загробном животу - умри да би живео. И питам се да ли би Тадић и његови пријатељи данас пристали да себи испале метак у главу ако би им неко обећао да ће се пробудити и вечно живети на неком бољем месту? Не би! Зашто? Зато што не верују у та срања! А зашто онда верују да је за Србију добро оно што не би био добро за њих? Рачунам да ће то једном утврдити истрага.

Уосталом, погледајте како ту тезу симпатично, потпуно несвесно и брилијантно брани сам Борис Тадић. Он каже: Србија неће ратовати. Претпостављам да је мислио Србија неће ратовати за Зубин Поток. То је лепа мировна порука, коју ће у свету свакако знати да цене. Питам се, међутим, хоће ли Србија ратовати за, рецимо, Прокупље? Или за Тадића разлози за ратовање почињу тек негде од Чачка или Крагујевца. Или можда од Жаркова? Али зашто би онај ко се куне да неће ратовати за Зубин Поток ратовао за Београд? Да ли је по Тадићу Београд више Србија од Зубиног Потока? Или, ако неће ратовати ни за једно, ни за друго, ни за треће, зашто расипа онолике паре за војску? Шта ће му војска; да би своју идеју вечног мира ширио по свету са НАТО трупама? Или да би је искористио у земљи против оних који мисле да на свету има и ствари за које вреди ратовати?

Ако је толико доследан у свом пацифизму, зашто се Тадић онда уопште замајава интеграцијама, зар не би било мудрије да распише тендер за хуманог окупатора Србије, верујем да би се многе добре земље пријавиле, чак и из самог региона? Или би га он можда и расписао, али је у недоумици да га распише са Косовом или без њега?

ЗЛОЧИНАЧКИ ПАЦИФИЗАМ

Све је то, наравно, смешно, али нисам сигуран да ће вам остати смешно када провалите стварни разлог толиког Тадићевог заклињања да неће ратовати - фактички његове једине поруке са парламентарне расправе о Косову. Наиме, та порука јесте важна промена у Тадићевој политици. Онај ко је до сада помињао Косово више него што је пристојно по Тадић-Шаперовом бонтону; онај ко је видео да има неког система у жутом растурању привреде и увођењу гладомора у Србију; онај ко је веровао да будућност Србије треба градити на институционалном јачању државе - тај је до сада углавном био квалификован као противник ЕУ интеграција, мрачњак загледан у прошлост, чијем слепилу промиче светло на хоризонту будућности. Речју, за Косово су противници прогреса. Али у међувремену Србима су те ствари око Европе постале јасније, па су престали да се ложе на то, и све је теже наћи некога ко ће свој лични бољитак везати за ЕУ а да није запослен код Боже Ђелића или Милице Делевић.

А Срби који су се охладили од Европе јесу претња. На пример, тако што ће, ако не сањају Европу, опет почети да сањају Косово, ако су икад и престали. Јебеш ЕУ, каже и Борис мењајући свој реторички регистар. Онај ко му од данас помене Косово, онај ко му само писне да је гладан, тај није само протв ЕУ, тај је за рат. Тај је за нова страдања, каже Борис, пун поверења у чињеницу да Срби бар рат нису заборавили. На питање а ко је то за рат, који је то посланик на расправи уопште заговарао рат, одговорио је Борисов војвођански Санчо Панса објашњавајући за говорницом да се у расправи о Косову одлучује да ли ће се живети у Европској унији (ЕУ) или гинути због средњовековног мита. Нема трећег.

Када живот почне да личи на уметност, то се редовно догађа у истом кључу: рђав живот личи на добру уметност. Отуда је Борис, претећи Србима ратом у време када ратови нису на дневном реду, заправо Друг Црни из Кустуричиног „Подземља", тип који годинама после Другог светског рата држи у неком подруму све оне за које верује да би му могли кварити земне послове и убеђује их деценијама да горе рат још увек бесни. Шта то значи? Ако је идеја којом су Борисови противници до сада били проглашавани противницима ЕУ и бољитка била одвратна манипулација, идеја да су његови противници и они који би се борили за Косово заправо заговорници рата јесте злочиначка идеја. Зашто? Зато што свака политичка логика налаже да је на крају те идеје фактичка милитаризација жуте поделе српског друштва - или на српском - један домаћи грађански рат. За тај рат, за који је реторичка припрема почела, биће одговоран управо овај човек који се из слабог политички сломљеног лидера трансформисао у ојачаног промотера идеје да Србија мора да буде сломљена. И то је ствар о којој би морали да размисле и они који га данас следе, срећни што још није увео законе којима ће се сваки помен Косова сматрати позивом на рат; и онај део опозиције који је подигао руку за његову промену политичког регистра; и они који се зову интелектуалцима и који о овоме не желе да мисле; и они који у медијима тупаво зевају над овим верујући да они ни за шта нису криви.

Борис је својим пацифизмом Србима објавио рат. Он је тиме постао свесни саучесник свих оних који верују да је сламање Србије формула светске стабилности, и они који то не желе да виде од ноћи са суботе на недељу почели су да се уписују у сараднике злочина. Амин!

Извор: Нови Стандард


Форум >> Дискутујте са посетиоцима сајта и ауторима текстова.

Коментари (7)

01 август 2011
Војислав
Чита ли Тадић стране латиничне новине, зна ли латиницу, чује ли он шта причају шефови ЕУ, НАТО и сви његови пријатељи. Сви западни медији пишу и кажу да је Косово независна држава, али да Србија и даље држи народ у ропству. срби. Немачке и британске новине о Србији имају устаљено мишљење. Ево цитата у коме не помињу Косово. Запамтите га.

... Unfortunately, the Voivodinians and the Sanjakis still live under Serbian racism and terrorism....
Ево слободног превода
- Нажалост, Војвођани и Санџаклије су још увек под српским расизмом и тероризмом...
Шта очекујете браћо Срби. Ове речи, ових дана, мало увијеније, изрекли су Тадић и његове пословође у Скупштини. Чанак је ваероватно доставио у Брисел писмену информацију о расизму Срба, а они се позвали на незваничне српске изворе.
Шта очекујете да уради Европа, пре или после кандидатуре.
Јасно шта.
Да униште расизам и тероризам...
Зато отворено хоћу да поздравим ДСС који на ове чињенице не затвара очи

01 август 2011
dejan
pitam se postojili jos jedna drzava na planeti zemlji u kojoj predsednik iste nece ratovati za deo svoje teritorije ponavljam deo svoje teritorije.Mislim da nepostoji trenutno ni jedna ako znate za neku vi mi javite.A razlog zasto neko nece ratovati za odbranu svoga naroda od maloumnika,ubica,koljaca i onih koji igraju fudbal sa glavama svojih zrtava je jos gori od razloga onih krvnika koji su nam sve ono gore nabrojano radili, jer cinimi se da se ovde neradi o naj obicnijem kukavicluku vec u perverznom saucesnistvu.Licemeri, nedoskolovani kursisti nam vode drzavu na njihovim licima se vidi da su fukara i sljam obucena u armani odela naj obicnija izdajnicka bagra uvaljena u kozna sedista nemackih auta placena krvlju i glavama naseg ponizenog i psihovizicki namucenog naroda i nijeih sramota.Oni nemaju ljubavi prema svojoj domovini oni nemaju postovanja prema milionima srpskih zrtava oni se jedna hipnotisana bezosecajna gomila trbuhozboraca o njima ce se u buducnosti govoriti sa zaljenjem.

01 август 2011
Jovan
Danasnja neprijateljska vlast iz Beograda uz pomoc nesposobne opozicije predstavlja vecu opasnost po Srbiju od bilo kakvog Nato pakta, bilo kakve siptarske kvazi vlade. Nama je potreban narodni front koji ce da obuhvata sve patriotske snage u Srbiji. Front koji ce da vrati nacionalni identitet i povrati integritet Republike Srbije. Front koji ce da zbaci sa vlasti ovu bandu koja pljacka, rasprodaje i unazadjuje Srbiju. Front koji ce da okrene srpski narod prema svojim duhovnim vrednostima, prema onima koji su nam prijatelji, tu mislim prvenstveno na Rusiju.
Koja bi budala osim Tadica jurila ka EU koja nam oduzima teritoriju i ucenjuje nas vec 10 godina? Koja bi budala osim Tadica saradjivala sa Nato paktom, onim istim fasistima koji su nas bespostedno bombardovali mesecima a sve zbog razbijanja teritorijalnog integriteta Srbije? Fasistima koji pljackaju i rasturaju koga god pozele na ovoj zemaljskoj kugli, a sve u ime demokratskih vrednosti (citaj u ime prirodnih resursa).
BUDI SE SRBIJO VREME JE DA STANES NA NOGE, DA VRATIS SVOJ PONOS I DA UNISTIS NEPRIJATELJSKU VLAST.

01 август 2011
Божо Бјелак 1
Г. Цвијановићу, приступ и чињенице су непобитни, зато је Ваш текст одличан.Наслов је све рекао, а ја „болује“ од доброг наслова. Како сам се у свим временима и фазама разматрања проблема Космета јављао текстовима, и не само текстовима (дакле и прије Рамбуjеа), себи дозвољавам слободу да покушам кратко да поткријепим неке Ваше ставове и чињенице. Најприје треба подсјетити (нисте навели) да је досовска власт (Коштуница и др.) била глува на упозорења да се са шиптарима не сједа за сто и то на страној територији (Беч).Тим чином шиптари су постали субјект, равноправан субјект, а то се у међународним односима зна шта значи. У неколико тектова, прије Беча, упозоравао сам да су досманлије морале сјести за сто са Империјом зла. Показало се као исправно, јер је Империја отела Космет, а не шиптари. Зукорлић је кренуо истим путем, предложио је још давно да се Н. Пазар и Београд договорају. Данас, сутра ће Чанак и аутономаши тражити (од ментора из иностранства су за то већ давно добили зелено свијетло) да поведу разговре у Будимпешти или у С. Карловцима, Капели мира, о односима суверене Војводине и суверене Србије. Храбро сте осмислили Милошевоћа. Додајем: Све је пуштао низ воду, обје Крајине (када је била Олуја, Мартићу је рекао преко телефона и то са Голије „уби се“), затварао границу на Дрини, водио 27 разговора са Туђманом и Шаринићем, са Марковићком отписао Радаована и Младића, али није дао Космет. Знао је, што сте Ви одлично поручили, да са губитком Космета, нестаје Србија. „Случајно“ сам био у близини те кобне ноћи када је хохштаплер Холбрук залупио вратима, након што му је Милошевић рекао да не да Космет.

01 август 2011
Божо Бјелак 2
Хитно: прву верзију под 1 поништите. оставите другу верзију под 1.
Од 2000. године све у вези Космета је фарса.Када смо на то упозоравали, онда смо, између осталог, од аналитика НСПМ добили епитет да смо криптоаналитичари. Данас су сви паметни. Не признаајем себи накнадну памат, а понајмање другима, па макар били академици. Тадића сте осмислили као да је прошао кроз скенер. Нажалост, није он сам. Да није велики проценат малих тадићеваца, не би било ни Тадића. Ипак је нестао са политичке сцене Србије. У њега су изгубили побјерење и Руси и Амери. Прије неколико дана и Британци и Амери (министри иноистраних послова) позвали су Србију да призна Косово, а рашчупана амбасадорка Империје, преко наше ТВ, каже да се проблем царине регулише на бази реципроцитета. Одрицати се рата „као средства националне политике у одбрани суверенитета и територијалног интегритета“, је сумануто. Радикали су били и сада су без главе. Нису смјели подржати ту неписмену и безсадржајну декларацију, на коју ће Запад и Империја пљунути. Потребно је хитно сјести за сто са Империјом, одрећи се свих досадашњих разговора са шиптарима. Ако неће да сједну за сто, одмах прекинути односе. Нема више бомбардовања Србије. Та су времена прошла. Не постоји Санџак, већ Рашка област.

02 август 2011
Војислав 2
Господине Цвијановићу,
господине Бјелак,
Фактикоје сте изнели су недвосмислено јасни.
Слика Србије описана је
у «Декларацији о стању...… коју можемо назвати
... Декларација... имајући у виду...”
Тадићеви пријатељи из ЕУ НАТО су га «скенирали” и дисквалификовали, нико са Запада, Истока, Југа и Севера га не схвата као државника.
Потрошио се.
Навукли су га да каже "да се одриче одбране Србије" ,
и то је крај.
Помогли су србима да се од Тадића окрену.
Потребно је основати "Српски отаџбински народни фронт", да у целој Србији народ изађе на улице и тражи
- распуштање Скупштиве и Владе, расписивање избора
- да утврди да је Србија суверена, демократска, мирољубива држава
- да самостално може да обавља све државне функције
- да је истекао рок боравка војних и полицијских снаге у Србији, да су Еулекс и КФОР извршили своје задатке и да напусте територију Србије
- досадашње разговоре са шиптарима са Косова и Метохије оценити да су прекинути са њихове стране и да се неће настављати
- досадашње “Договоре” ставити ван снаге – поништити
- да СБ УН гарантује мир и безбедност Србије као члана уједињених нација
Уколико се хитно не предузму мере, западни пријатељи и Тадић су завршили са Србима.
Срби ће се побити између себе до истребљења.
То ни Тито 41 није успео.
Тада смо се Срби колико-толико међусобно штедели.

02 август 2011
Љаксе Бре
Импичмент или српски импичмент?

Додај свој коментар

Ваше име:
Ваш емаил:
Коментар:


Емисија - Претраживање - ТВ Рубин



Ads on: Special HTML

Постаните новинар-сарадник

Постаните наш дописник, новинар или аналитичар. Постаните део тима видовдан.орг. и учествујте у развоју независног српског информативног пројекта. Јавите се на vidovdan.org@gmail.com

Питајте госте форума

Newsletter листа

Уколико желите да вас редовно обавештавамо о најновијим текстовима, акцијама или догађајима, пријавите се на нашу newsletter листу.











Нема коментара:

Постави коментар