Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 15. август 2011.

„КЕЧЕВИ ИЗ РУКАВА“

„КЕЧЕВИ ИЗ РУКАВА“



Home Друштво „КЕЧЕВИ ИЗ РУКАВА“

„КЕЧЕВИ ИЗ РУКАВА“ PDF Штампа Ел. пошта
Пише: Радисав РИСТИЋ
15 август 2011
Српски властодршци изгледа не виде и не чују поруке које, у вези са Косметом, готово свакодневно стижу с оне стране Атлантка и водећих земаља Европске уније (ЕУ). Намерно жмуре пред чињеницом да је за Запад одлука о Косову, као независној држави, дефинитиван и непромењљив став. Американци, Енглези, Немци, Французи, Холанђани и ини Европљани, пробише нам уши како је Косово испричана прича, а да „ветар носи“ вапијућа глуматања српских званичника о дипломатској борби за „српски Јерусалим“.

Знају западњаци, а врло добро знају, и слажу се, водећи људи Србије да је Космет, бар у догледно време, за нас изгубљено. Њихове приче о „црвеној линији“, коју Србија ни по коју цену неће прећи, и релативно брзом чланству у ЕУ, намењене су искључво домаћој јавности и све су више саставни део предизборне кампање. А та прича је, сви су изгледи, један од последњих излизаних „кечева из рукава“ који актуелна власт може да понуди народу.

Сви претходни „кечеви“ који су обећавали пораст запослености, успешан излаз из кризе, пораст животног стандарда грађана, успешну и одлучну борбу против корупције, реформу судства итд. доживели су прави дебакл како пред домаћом, тако и пред светском јавношћу. Највећи дебакл, међутим, доживљава ова власт у вези са статусом Космета, посебно када се имају у виду њихове изјаве у вези са „црвеном линијом“, односно заклињањима да се никада неће одрећи свете земље свеколиког српства. Осим председника Тадића, та заклијања слушамо свакодневно од појединих министара који непрестану понављају флоскулу „и Косово и ЕУ“. Другим речима народу обећавају „и јаре и паре“. А сви су изгледи да неће бити ни јарета ни пара.

Ево, ових дана се огласи и потпредседница Демократске странке Јелена Триван која отворено признаје да је Косово „било независно када је ова влада дошла на власт“. Другим речима, и она неувијено потврђује оно што о Косову као самосталној држави, из дана у дан емитују трубе са Запада. С друге стране, и она из рукава вади одавно афиране и профанисане „кечеве“ отрцаном фразом: „И Косово и ЕУ“. Како друкчије, него као предизборну паролу, схватити признање да је Косово независно и обећања да ће фантомска држава, ступањем наше земље у ЕУ, на неки волшебан начин изгубити независност и постати саставни део Србије. Ако је и од Јелене, много је.
За разлику од бивше гласноговорнице, данас потредседнице, поједини истакнути челници највеће и осталих странака на власти, почели су, на време изгледа, да увиђају како је враг однео шалу и да у рукавима нема више скривених „кечева“. Знали су они то, додуше, и знатно раније, али ваљало је одржати се на власти још који месец, јер су мале, готово никакве, шансе да и после избора остану у фотељама од којих се ни за тренутака од доласка на власт нису одвајали. Стога сада, мада околишно и стидљво, нуде нека нова решења путем којих желе да кажу како баш и нису послушници Вашингтона и Брисела како им често пребацују чланови и симпатизери опозиционих, а све више и сопствених странака.

Расим Љајић, председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, на пример, упозорава да и ЕУ и САД претерују у постављању услова Србији како би добила кандидатуру, али не и даљу процедуру, за пријем у ЕУ. Јер, колико до јуче, од Србије је захтевано да до краја доведе сарадњу са Хашким трибуналом, после чега престају било каква условљавања. Признање Косова као независне државе дотле готово нико није помињао. Једини услов је био да се Радован Караџић, Ратко Младић и Горан Хаџић нађу хашком казамату. Србија је, да би испунила те услове, и поред негодовање већине својих грађана, уз ангажовање полиције и војске и више милиона евра утрошених у трагање за хашким бегунцима, испунила и тај као и многе претходне услове. Али, ту није био крај, јер како реће Расим Љајић: „После хапшења Хаџића, јасно је да је за процес европских интеграција кључно решење статус Косова“. Расим Љајић је, иначе, према мишљењу више медијских колумниста и коментатора, један од првих људи из редова актуелне власти који је смогао снаге да отворено иступи са истином да од кандидатуре Србије неће бити ништа уколико се, на начин повољан за Брисел и Вашингтон, не реши питање признања Косова.

Неочекивано, на опште изненађење, оставши и он без иједног „кеца“, Драган Ђилас, градоначелник Београда и један од потпредседника Демократске странке, озбиљно се, изгледа, острвио на челнике ЕУ. Он и сада, у складу са званичном политиком своје странке, каже да нам је Европа „много помогла терајући нас да се мењамо набоље“, али и да чланство Србије у ЕУ „није смисао нашег живота“. Уместо дојучерашњих славопојки Бриселу од челника Демокртске странке, Ђилас данас наглашава да код грађана Србије „велики револт изазивају они представници ЕУ који нам деле лекције и третирају нас као најгоре ђаке у овој европској школи“. Није после овога јасно како ће врх Демократске странке реаговати на изјаву свог потпредседника коју је, нема сумње, дао у тренутку искреног политичког надахнућа и коме ће, никако и његовој странци, знатно порасти политички рејтинг. Мора се признати: Ђилас је овом изјавом поништио учинак свих „кечева“ из рукава које је, до сада, користила његова странка убеђујући грађане у исправност својих политичких одлука у односу на политичко поштење ЕУ.





Нема коментара:

Постави коментар