Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

четвртак, 11. август 2011.

Криза дуговања у ЕУ | Економска политика

Криза дуговања у ЕУ | Економска политика



Економска политика

Криза дуговања у ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
Брус Андерсон
четвртак, 11. август 2011.

(The Telegraph, 7.8.2011)

Континентална Европа је роб делузија[1]. Да је неки просечан лидер еврозоне, неки председник народне банке, или председник неке комерцијалне банке еврозоне обичан грађанин, већ одавно би му била постављена дијагноза да је безнадежно поремећен, и био би стрпан у лудницу. Али, да је обичан грађанин, тај би био и мање опасан. Они који за себе тврде да су папа (или Наполеон) могу изазивати нелагодности фамилији или пријатељима, али они који тврде да је евро одржива монета и да је пакет мера за спасавање Грчке решио тај проблем - могу изазвати поремећај целокупне светске економије.

Изгледа да државе еврозоне стоје пред неизбежним избором. Морају или да раде у правцу тога да постану јединствена држава, или морају да одбаце заједничку валуту.

Мада је вероватно прекасно да се евро оспособи за функцију, можда би се ипак могла испланирати стратегија за остваривање тога

Мада је вероватно прекасно да се евро оспособи за функцију, можда би се ипак могла испланирати стратегија за остваривање тога. То би изискивало корените промене и драматично укидање суверенитета 17 држава-чланица. Морао би се створити положај министра финансија који би доносио све важне одлуке о порезима, зајмовима и јавним трошковима, док би Европска централна банка контролисала висине камата и вршила регулисање банака. Било би тешко извршити централизовање контроле фискалне и монетарне политике без увођења заједничког, стандардизованог, тржишта рада. Еврозона би постала суверена држава, а оних 17 досадашњих држава – чланица, биле би само њене обичне провинције.

Када се то овако дефинише, апсурд постаје очигледан. Не само да не постоји демократски мандат за извођење такве промене, него не постоје ни средства да се до ње дође. У овом тренутку, постоји врло мало поштовања у јавности према важнијим вођама. Хозе Луис Запатеро се не противи изборима у Шпанији у којима се очекује да ће његова странка бити губитник, а Ангела Меркел и Николас Саркози би током следећих неколико месеци могли изгубити власт. Ако то заиста политички преживе, то ће бити више захвуљујући слабости њихових противника, него захвујући њиховим сопственим снагама (а Берлускони се користи још и слабостима италијанског правног поретка). Ниједно од њих нема политичку тежину, нити моралну величину да би постао демијург[2] Нове Европе. Уколико би дошло до озбиљног покушаја кретања у правцу федерализма, дошло би до поплаве популизма и опште политичке нестабилности.

Избора уствари и нема. У свом садашњем облику, евро је готов

Услед тога, избора уствари и нема. У свом садашњем облику, евро је готов. То нас ставља пред огроман проблем: а шта затим? Нико још није изнео план за мирно и сређено решавање, а то је и оно до чега највероватније неће ни доћи. Вероватни исход су државни банкроти и продужена банкарска криза и вероватно је да то већ сада следи. Већ је месецима било јасно да су многе банке на европском континенту у ствари цареви у „новом“ оделу (голи) и да су процене њиховог капитала искључиво засноване на фантазијама. (Онима који су одговорни за то није место у лудници – него у затвору.) А, на крају, постаје немогуће да се сакрије разлика између банкарских салда и неке нудистичке колоније. Постоје снажне гласине да је неколико важних банака већ на рубу колапса. Ако заиста дође до тога – где ће се онда паника зауставити? Повремено ми се чини да смо створили проблем чије решавање превазилази моћ људског разума.

Реч „економија“ потиче од грчке речи која означава „вођење домаћинства“. Хајде да погледамо на разлике између реалног света „домаћинства“ у коме људи раде, купују, инвестирају, штеде и позајмљују и оног, вештачког економског света, који су створили политичари и банкари

Још је Ниче казао да ако дуго буљиш у понор – он ће почети да буљи у тебе (у његовом случају, то се том јаднику и догодило). Зато, отпузимо са ивице тог понора, и почнимо да схватамо реалност. Реч „економија“ потиче од грчке речи која означава „вођење домаћинства“. Хајде, онда да погледамо на разлике између реалног света „домаћинства“ у коме људи раде, купују, инвестирају, штеде и позајмљују и оног, вештачког економског света, који су створили политичари и банкари.

Немојмо заборавити да је новац сличан нуклеарној физици – само у обрнутом смислу. Сви знамо шта је Медељејевљева табела елемената, а неки од нас чак и схватају шта су суб-атомске честице. У случају новца – знамо шта је фунта (стерлинга). Али, шта ако се ради о 10 милијарди фунти? Све док се сматра да је то стварна, употребљива имовина – она може заузимати почасно место у списку имовине неке Мегабанке – па чак и у случају да се састоји од државних обвезница Грчке, или [америчких] у ствари безвердних хипотекарних обвезница. Ако дођеш до закључка да то више није реална имовина банке – онда банка може да банкротира – а са њом пропада и читав један комад банкарског система.

Онда када је избила банкарска криза, изгледало је да се сви слажу да је финасијска контрола банака први и важан задатак. Требало је показати шта су дуговања. У случају потребе, требало је извршити докапитализацију банака. Када се схвати да централне (народне) банке стоје иза читавог банкарског система, неће више долазити до формирања бесконачних редова штедиша које желе да из банака спасу своје паре. Вратиће се мир, а са њим и банкарске позајмице у неком разумном обиму.

У сваком тренутку може да нас погоди друга фаза банкарске кризе

До тога није дошло. Изгледа да на нам као и у почетку, није успело да идентификујемо оне „отровне“ своте. У сваком тренутку може да нас погоди друга фаза банкарске кризе. Али, мада је прекасно да се хаос избегне, мора се нешто учинити око оне „отровности“. Можда ће бити могуће да се под надзором централне банке издвоје оне прецењене своте („имовине“) и пребаце у такозвану „лошу банку“ - а онда ће их бити могуће постепено отписивати, све до нивоа њихове стварне вредноси, па их на основу те стварне вредности вратити на тржиште.

Народне (централне) банке морају да поведу бригу да банкарски систем има довољно готовине, тако да се голим царевима обезбеде бар гаће. Иако у спасавању банака од последица погрешних финансијских прорачуна има моралних ризика, ипак оне нису биле једине у тим својим финасијским гресима. Банкари нису били ти који су измислили евро. Али, ако би терет спасавања банака највише пао на плећа њихових руководиоца, акционара и поседника обвезница – то би помогло да се умире протести јавности.

Када суседова кућа гори – мада тај сусед још и не схвата да му је кућа у пламену – тешко је да осећаш да не треба да зовеш ватрогасце

Усред свега овог – има мало тога што би британска влада могла учинити. Већ сада је конзервативцима тешко да сакрију своје задовољство што Британија није у систему евра. А, ако би наши министри покушавали да дају савете, можда би изгледало да зачикују ЕВРО-пљане. Када суседова кућа гори – мада тај сусед још и не схвата да му је кућа у пламену – тешко је да осећаш да не треба да зовеш ватрогасце. Они би нас онда само оптуживали да смо их већ упозоравали: „па, казали смо вам да је стварно тако“.

У ствари, то и јесмо чинили. Ми – као пасивни посматрачи самртних грчева еврозоне, можемо само још да се надамо да превише пламенова неће да прескочи преко Ламанша[3]. У свему томе, има мало тога што наша влада може учинити.

Превод са енеглеског: Василије Клефтакис


[1] У тој менталној болести постоји више подтипова (не ради се о халуцинацијама). У овом случају, аутор циља на “грандиозни“ подтип: Пацијент је убеђен да је највећи, најјачи, најбржи и најинтелигентнији на свету. (Прим. прев.)

[2] Скоро натприродни вођа за кога сматрају да је у стању да створи идеални свет у складу са Божанским намерама. (Прим. прев.)

[3] Парадоксално, мада се у преносном (финансијском) смислу то (још?) изгледа није у потпуности догодило – Енглеска сада ипак реално гори у правим пламеновима све ширих друштвених немира. "Ругала се шерпа лонцу"? (Прим. прев.)

Донирајте НСПМ



Криза дуговања у ЕУ

среда, 10 август 2011 13:23
Митар
,,Изгледа да на нам као и у почетку, није успело да идентификујемо оне „отровне“ своте".

Немојте да се правите наивни?

Колико је наштампано новца, а покривала га је пљачка ресурса и преко високих цена индустријских производа.

Глобализацију сте хтели сад је имате.

Све је јевтиније са истока, што је реална цена, по којој пропали запад не може да производи и обезбеђује високи стандард.

Виртуелни новац више не вреди зато је запад банкрот.
Препоручи коментар:
28
0
среда, 10 август 2011 14:47
Dragan Đorđević
Velika kriza iz tridesetih godina prošlog veka je naterala ceo kapitalistički svet da nacionalnim državama preda mnoga ovlašćenja. To povećanje ovlašćenja države je donelo fašizam i nacizam, ali i izlazak iz krize na obe strane Atlantika. U komunističkim zemljama je drzava već imala sva ovlašćenja. Njihove privrede su rasle neometane u većoj meri krizom na Zapadu, a pre svega zahvaljujućin ogromnoj centralizaciji kapitala u rukama države što je bio, na tadašnjem nivou tehnike, jedan od glavnih pokretača razvoja. Posle rata ceo Zapad se postepeno vraćao liberalizmu. Bankari su, čim su prošle ratne pretnje, ponovo preuzimali stvarnu moć u svoje ruke. Neviđeni razvoj tehnike je omogućio decenije snažnog razvoja koji je prikrivao zloćudnu prirodu neoliberalnog upravljanja ekonomijom a posebno finansijama.
To vreme je prošlo. Privredni rast posustaje a problemi koje je Zapad prevaljivao na ostatak sveta se sada, nagomilani, naglo vraćaju svom izvoru - međunarodnom lihvarskom sistemu.
Препоручи коментар:
17
0
среда, 10 август 2011 15:05
Aleksandar
Још је Ниче казао да ако дуго буљиш у понор – он ће почети да буљи у тебе

Kakva maestralna besmislica. Ako buljis u soliter i on ce da bulji u tebe. Ako pljujes po asfaltu i on ce da pocne da te pljuje. I tako redom, vanserijsko, dubinsko misljenje... A ovamo ga slave kao velikog filozofa. Nice je poslednjih deset godina pistao u mracnom kutku sobe od neizdrzive migrene, a onda bi se lecio skribomanijom ogromnih gluposti koje mu je sestra editovala u (antisemitske) "knjige".

Svi koji cene Nicea iz konzistentnosti treba da redovno obilaze ludnice da pokupe po koju duboku "filozofsku" misao.
Препоручи коментар:
13
14
среда, 10 август 2011 16:18
Fristajlo
Aleksandar
Još je Niče kazao da ako dugo buljiš u ponor – on će početi da bulji u tebe

Citat možda nije najsrećniji izbor za ilustrovanje ove teme, no- verovatno si relativno mlad, i nisi pravilno shvatio smisao ove Ničeove misli.
Možda bi vredelo da pokušaš da razmišljaš o tome kako autor aludira na višedecenijsko koketiranje zapada sa vrlo rizičnim, hazarderskim finansijsko-ekonomskim projektima, koji su počeli da ispostavljaju "fakture"?
Jasnije?
Ponor, o kome govori Niče, su ideje da "Najki" premesti svoje gabrike u Meksiko i Maleziju, gde je radna snaga desetak puta jeftinija, i time ostavi hiljade svojih sunarodnika- komšija bez sredstava za život.
Rezultat je da će oni, gladni i besni, da mu dođu na "gajbu", i otmu sve što je tim potezom profitirao.
Samo je bilo potrebno dovoljno dugo buljiti u ambis...
Препоручи коментар:
25
0
среда, 10 август 2011 23:38
Штирлиц
Fristajlo, у праву сте, то је смисао ове "мисли" али наш народ има много једноставније и примереније изреке за сличну ситуацију.
Препоручи коментар:
5
0
четвртак, 11 август 2011 06:49
Angel
Istočni svet nije u krizi, jer on nije ni imao prevarni "ekonomski model". Prevaranti i treba da dobiju ono što zaslužuju, samo što uz put više ispaštaju prevarni. Svet varalica i prevarenih; a nadasve pokvarenih, jel i ovi prevareni bi rado bili varalice, samo da im se ukaže prilika.
Препоручи коментар:
2
0
четвртак, 11 август 2011 22:17
Fristajlo
Štirlic
ali naš narod ima mnogo jednostavnije i primerenije izreke za sličnu situaciju.
Slažem se, samo- autor teksta je citirao Ničea, iz nepoznavanja srpskog narodnog stvaralaštva, što je možda i iritiralo našeg kolegu komentatora, kojem sam pokušao da pomognem svojim uglom gledanja.
Sa nekim Ničeovim tezama ni ja se ne slažem; u stvari, sa većinom. No, ova mi je potpuno jasna, jer je on zapadni filozof, i dobro poznaje njihov mentalitet, te sam sklon da je prihvatim kao tačnu.
Препоручи коментар:
0
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]




Нема коментара:

Постави коментар