Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

уторак, 16. август 2011.

Пакт са ђаволом | Колумне Ђорђа Вукадиновића

Пакт са ђаволом | Колумне Ђорђа Вукадиновића


Колумне Ђорђа Вукадиновића

Пакт са ђаволом

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић
уторак, 16. август 2011.

После неколико „холивудских“ обрта, сва је прилика да Жељко Митровић на крају неће остати без своје јахте. Његова фуриозна медијска кампања, брутална и неукусна, каква се и може очекивати од некога ко је Србљима поклонио „Двор“, „Фарму“ и „Великог брата“, почела је да даје прве резултате. Дубровачки суд је констатовао низ „процедуралних пропуста“ хрватских царинских органа и до даљег одложио продају Митровићеве пловеће мезимице од три милиона евра.

Митровић је живи пример шта се све може ако имате чврсту вољу, јак мотив и националну фреквенцију. (Ех, да смо се тако борили за Косово, Црну Гору, Крајину... и камо среће да су наши медији толико пратили и подржавали ту борбу колико се сада баве случајем Митровићеве јахте.)

Сада су се сви скандализовали над Митровићевом „антихрватском“ кампањом. У сваком случају, мислим да је далеко већи скандал била ранија ћутња о већини ствари о којима је сада Пинк почео на сва уста да говори. Можемо критиковати Митровићев стил и начин, као и његове мотиве, али мислим да је још много вредније критике било распрострањено деценијско заташкавање антисрпских инцидената по Хрватској и масовно лобирање за интересе хрватске политике и привреде по српским медијима.

Али није реч само о Митровићу. Већ неколико недеља и многи српски политичари дају изјаве које, поштено и без предрaсуда говорећи, можете само да потпишете. Поред у последње време нешто замуклог и скрајнутог Вука Јеремића, ту су сада све чешће и Расим Љајић, Ивица Дачић и Драган Ђилас. Понекад, да нема слике уз текст, човек би лако могао да из замени са Коштуницом или неким радикалом – баш као што је у последње време и Александра Вучића све теже разликовати од Чеде Јовановића!?

Оптимисти би помислили да им је, ето, коначно дошло у главу и да су и ови из власти коначно прогледали, док би песимисти и циници закључили да се вероватно ближе избори. Разуме се да сам традиционално склон овим другима. Али то не значи да треба априори потцењивати све ове наговештаје здравог разума који у последње време долазе са разних страна политичког спектра.

Из свих тих реакција са високих места официјелне српске политике може се закључити само једно – ЕУ кандидатура је, као и „геј-парада“ (као некада „пуна сарадња са Хашким трибуналом“), постала инструмент притиска на Србију, на делу су двоструки стандарди, уцене и симболичка понижења. Е, сад, интересантно је да ове формулације до „у длаку“ личе на оно што је, колико јуче, као и свих претходних година, на овим страницама писала моја маленкост, и о чему масовно, више или мање ефектно, говоре и пишу многи коментатори на Политици и Новој српској политичкој мисли. Не буним се и не тражим орден ни „ауторска права“. Не волим секташтво, баш као што не волим ни његов антипод – превртљивост и бескрупулозни опортунизам. Укратко: волим кад се „истина шири“ и „побеђује“.

Али како можемо знати? Како да, с једне стране, не испаднемо наивни и глупи, а са друге, опет, да неоправдано и секташки не каштигујемо потенцијалне искрене преобраћенике који тек што нису отпочели своју патриотску и евроскептичку метаморфозу?

Није то увек једноставно утврдити, али у овом случају, на сву срећу, постоји један лако проверљиви тест. За почетак, нека то што су однедавно кренули да говоре нама јавно саопште и својим европским „пријатељима“. На пример, предстојећа посета немачке канцеларке Ангеле Меркел би за то могла бити одлична прилика. Тим пре што се њен министар спољних послова и коалициони партнер Гвидо Вестервеле већ месецима истиче као један од највећих и најбруталнијих промотера косовске независности. И нека високој гошћи скрену пажњу да би се такав став могао одразити на позиције немачких инвестиција и инвеститора у Србији. (А чињеница је да би Немачка – уз Русију – заиста могла бити наш стратешки спољнополитички и економски партнер. Али то једноставно није могуће под овим околностима.)

Исто тако, нашим старим француским „пријатељима“ и однедавним „стратешким партнерима“ треба поручити да је њихово држање и њихов ангажман на имплементацији косовске независности, који једва да нешто заостаје за оним америчким, апсолутно неприхватљив и неспојив са начелима пријатељства и партнерства. Неће се превише потрести, кажете? Вероватно неће. Али ће се можда ипак мало замислити уколико им се истовремено неувијено поручи да ће, у противном, онај метро за који последњих година француска влада и предузећа исказују тако велико занимање, што се нас тиче, слободно моћи да граде у Приштини и Подујеву, а не у Београду.

Хоћу рећи да чак и овако девастирани, распродати, распамећени и полуокупирани још увек имамо понешто да понудимо и чиме да припретимо. А поготово тих адута има у разговору са бившом југословенском браћом – нарочито Словенцима и Хрватима, који су са својим фирмама и са својим производима за последњих десет година напросто преплавили Србију, а да, са своје стране, нису били ни мало гостољубиви према овдашњем капиталу и још мање према српским државним интересима.

Па да ли ја то позивам на „економску реторзију“ и употребу економских аргумената у политичке сврхе? Управо тако. Вера у апсолутну независност економије од политике лажан је и опасан мит у који најчешће не верују ни они који га промовишу и којег се у односу са другима никада не придржавају земље у којима је тај мит настао и које су од њега највише профитирале.

Ко мисли да су му Албанци бољи и кориснији партнери и савезници, нека се окрене њима – што ионако већ многи чине – али му треба избити из главе илузију да може бити „пријатељ Косова“ и склапати велике послове и велико партнерство са Србијом. Једна од највећих и неопростивих грешака ове власти, и то грешка која ће се у наредном периоду можда управо њима највише лупати о главу, јесте то што су, очигледно, емитовали поруке у том стилу. Они ће сада, разуме се, рећи да нису, али остаје чињеница да су их и споља и изнутра многи тако разумели.

Нажалост, у Београду се увек нађе довољно домаћих „јањичара“, спремних да буду већи католици од папе, алавих на власт и спремних да странцима обећају веће или мање концесије у замену за подршку њиховом доласку на важне позиције. И онда наравно да такви неће хтети, умети или смети да потегну ове аргументе, нити да искористе ни ово мало економских и политичких адута који су нам као народу и држави још преостали.

Просто је невероватно како сваки наредни овдашњи „претендент на престо“ наивно верује да ће га мимоићи чаша, односно да ће на крају моћи да ескивира овај пакт са ђаволом, или да га барем он неће превише коштати. У то је скоро сигурно веровао Коштуница када је пристао да га ставе на чело ДОС-а. Можда је у неком тренутку веровао и Тадић. А можда и данас у то верују Николић и Вучић. Или не верују, али им, напросто, више није стало?






Пакт са ђаволом

уторак, 16 август 2011 13:46
Lajavi
Jedna od najboljih kolumna (analiza) autora u poslednje vreme. Ovu analizu, uz određenu redigovanje pripadnici sadašnjeg (ali i budućeg) establišmenta, posebno ljudi u kabinetima predsednika, premijera (savetnici), bi trebalo da OKAČE O ZID svojih kancelarija, i pri svakom dolasku na posao da je čitaju, ne bi li im nešto od nje došlo do ganglija.
Препоручи коментар:
59
25
уторак, 16 август 2011 14:06
МП
Ђорђе је поставио неколико суштинских питања.Зашто се националне фреквенције нису користиле за нормалну државну политику?Зато што то није било у интересу политичара који су тада били на власти.Зашто данашњи политичари на власти сада певају другу "песму"?Зато што им је јасно да се народ буди.Укапирали су да Мубарак и Камерон никако нису изузетци већ правило.Зашто Немачка и Француска у Србији не виде готово никакав интерес?зато што је Србија 0,02 европског БДП.Занемарљиво смо мали.Но онда се поставља питање а зашто том убогом патуљку нико неће да помогне (а требало би тако мало у односу на њихове могућности) ?Нисмо им потребни.Зашто уопште морамо са ђаволом?Зато што нам је последњих десет година намакнута дужничка омча и тако смо постали обични тржишни(неолиберални) робови.Зашто се Николић разликује од Ђинђића(Тадића) и Коштунице?Зато што Коштуница и Ђинђић(Тадић) ЈЕСУ показали елементарну недржавотворност а Николић још није.
Препоручи коментар:
29
25
уторак, 16 август 2011 14:09
Aca
Čime đavola uceniti, kad on od narko biznisa svaki dan zaradi jedan beogradski metro? Sveti Lazar je sačuvao obraz, a ne Kosovo.
Препоручи коментар:
18
21
уторак, 16 август 2011 14:14
Марко Радовановић
Наравно да имамо чиме да припретимо! Проблем са нама је што смо поверовали у празне приче тих "јањичара" да немамо, па се тако и опходимо сами према себи. Ова средина до те мере постаје фрустрирајућа да је то немогуће, плашим се да кад буде дошло до "отпуштања вентила" да ће реваншизам отићи предалеко, баш због описаних "предајемо се у старту" потеза власти.
Препоручи коментар:
43
15
уторак, 16 август 2011 14:16
Вељко
Хоће ли овај глас разума побудити на акцију, или остати глас вапијућег у српској пустињи?
Препоручи коментар:
42
21
уторак, 16 август 2011 14:27
Плодови гнева
Поново предлажем да се споменик Захвалности Француској измести са Калемегдана у двориште француске амбасаде. Волимо Француску као што она воли нас.
Препоручи коментар:
61
10
уторак, 16 август 2011 14:30
Јагош
Аналитичар Вукадиновић пише лепо срочен резиме врло озбиљних коментара који су се појавили у Политици (не могу да схватим да их пуштају) и на овом сајту.

Сви ће да клече поред Меркел.
Коштуница - некада главни човек ДОС-а, наравно, неће бити ни близу да јој каже ово што народ мисли и Вукадиновић написа.
Препоручи коментар:
48
3
уторак, 16 август 2011 14:32
Starac Milija
Protiv đavola nemamo materijalnih aduta u ovom trenutku naše istorije. Ostaje nam nepokolebljiva vera i jedinstvo naroda i državnog rukovodstva kao moćna odbrana. Kad bismo bili jedinstveni, ništa nam ne bi mogli.
Препоручи коментар:
35
0
уторак, 16 август 2011 14:42
Кувар Бродски
Управо тако, потписујем све. Додао бих само да је сада прави моменат за исправљање кичме због окупираности западних "пријатеља" унутрашњим и спољним проблемима.
Дугорочно највећи приоритет дати изради плана и стратегије за "скидање" са ММФ-а и Светске банке. То је најопаснији део приче, јер су то извори моћи наших "пријатеља" па треба бити изузетно паметан и опрезан (и имати врхунску контрашпијунажу). Одговор империје ће бити подгревање (вероватно међунационалних) сукоба у Србији како би добили повод да примене силу сами или да гурну комшилук на нас. Неопходан нам је савезник из редова западних сила. Немачка би била идеална због стратешке повезаности са Русијом, географског положаја и утицаја који има на Мађаре и Хрвате. ТО је посао за стратеге и дипломатију. Моментално укинути прописе, законе и уговоре који наносе штету грађанима или нису у складу са менталитетом народа. Ултимативно тражити поштовање права Срба у окружењу и ако треба затрпати МСП тужбама. Полако, паметно и храбро!
Препоручи коментар:
25
9
уторак, 16 август 2011 14:43
Milko Grbović
Помало нескормно закључујем да сам помогао г: Вукаидновићу да дође до ове формулације о пакту са ђаволом, оном својом песмом Коштуници:

Они који тикве са ђаволом саде
своју душу межу на тешку робију
ал' то схвате касно, на крају баладе
када им се редом о главу обију.

Нико ништа није научио из његовог јадног и огавног примера.
Препоручи коментар:
15
13
уторак, 16 август 2011 14:48
Sajber Mileva
Симптоматична ствар: Ђилас 3 године говори да његов ресор није политика него свакодневни живот суграђана, комунални проблеми, мост итд.
И наједном- сада се и он обраћа Јевропи Тиранки...
Чудно.
Осим што се ближе избори, и, (надам се) смена у држави, можда се и у жутом јату нешто кува?
*
Жељко Пинковић је галамио да има мнго доказа за марифетлуке бивше браће на нашим просторима.
Сада, када су му вратили јахту, он ће то да заборави.
А неко би требало да га подсети.
Макар правосудни органи.
Јер, на сав глас причати да имаш доказе о кривичним делима нечијим, па их прећутати, то је већ кривично дело.
Препоручи коментар:
27
12
уторак, 16 август 2011 14:49
Синиша Стефановић
"Није то увек једноставно утврдити, али у овом случају, на сву срећу, постоји један лако проверљиви тест."

Што се мене тиче тест за г. Јеремића се састоји у следећем:

1. Да оде на сајт "својег" министарства
2. да се увери, кликом мишем на банер KOSOVO I METOHIJA-DOKUMENTI, да је најсвежији документ из 2008. године
3. да објасни јавности због чега је то тако
4. да објави свој "приступни" говор са ФПН (Исток и запад, Свети Сава, да му освежим памћење)
5. да објави предлоге резолуције за Генералну скупштину УН, први којег је одобрила Скупштина и којег је онолико нудио свакоме ко на овоме свету има дипломатски пасош, те други којег је, мимо уставних овлаштења Борис Тадић уговорио са Кетрин Ештон
6. да Буду објављени оригинали на енглеском језику - у смислу правне снаге и појединачних формулација једини валидни - а преводи по избору (у поседу сам превода са Б92)
Препоручи коментар:
28
8
уторак, 16 август 2011 15:02
Синиша Стефановић, наставак
У погледу тачке 6. да кажем да ми на крај памети не пада да документе који би према законима ове државе требало да буду доступни на сајту ресорног министарства тражим било где на мрежи.

Да закључим: посебно ме занима да на сајту нашег министарства иностраних дела дођем до документа у којем бих пронашао тачну формулацију која се односи на одговорност за рат из март-јуна 1999, тј. да ли из тог документа може недвосмислено да се утврди да се радило о агресији НАТО?

Има још ту занимљивих формулација, ако се не варам.


Ми треба да размишљамо и вреднујемо само и једино према документима на чији садржај, уосталом, имамо сва законска права. Ако ли неко има те документе на енглеском, моја је адреса позната редакцији.
Препоручи коментар:
14
8
уторак, 16 август 2011 15:03
Кувар Бродски
За Старца Милију:
Потпуно сте у праву. Приликом нереда у Британији приметио сам да су новинари, полицајци, грађани, политичари, јавне личности масовно рабили реченицу: "Морамо да обновимо ДУХ ЗАЈЕДНИЦЕ."
Наш јавни простор вапи за тим или сличним речима, али нема ко да их говори (макар од ових којима се посвећује, тј. купује пажња).
Препоручи коментар:
23
1
уторак, 16 август 2011 15:07
Saglasnost
Smatram da je gospodin Vukadinovic jedan od veoma rekih politickih analiticara koji vrlo dokumentovano, ozbiljno i nepristrasno ocenjuje nasu situaciju i medjunarodni polozaj. Zar ne bi on mogao biti jedan od spoljnopolitickih savetnika u najvisim drzavnim organima? Ili je mozda nepodoban upravo zato sto otvoreno iznosi istinu. Svaka konsttacija, svaka rec i svako slovo u njegovoj analizi su na mestu. Bilo bi dobro da se makar jedan deo tih konstatacija prihvati i posluzi kao osnov za aktivnost na medjunarodnoj sceni.
Препоручи коментар:
29
29
уторак, 16 август 2011 15:16
Miloš Kikić
Istoga dana, u istoj „Politici“ u kojoj Đorđe Vukadinović objavljuje ovaj svoj tekst u kome piše kako zapaža da već nekoliko nedelja mnogi srpski političari daju izjave koje bi, pošteno govoreći, on sam potpisao, i da bi na osnovu toga optimisti pomislili da im je konačno došlo u glavu a pesimisti bi zaključili da se bliže izbori, u toj dakle istoj „Politici“, štampanom izdanju, na strani susednoj onoj na kojoj je objavljen Vukadinovićev tekst, u rubrici „Među nama“, mi možemo da pročitamo pismo ambasadora u penziji Pavla Živkovića koji nas obaveštava između ostalog i o tome da je našim mladim diplomatama, stažistima na Akademiji „Koča Popović“ osnovanoj u samom Ministrastvu spoljnih poslova, predavač Budimir Lončar koji se poziva i iz Zagreba dolazi da im drži predavanja. Zaključite sami da li sam optimista ili pesimista u vezi svega onoga o čemu u svom tekstu piše Đorđe Vukadinović.
Препоручи коментар:
31
12
уторак, 16 август 2011 16:14
Милутин
Нажалост, у Београду се увек нађе довољно домаћих „јањичара“, спремних да буду већи католици од папе, алавих на власт и спремних да странцима обећају веће или мање концесије у замену за подршку њиховом доласку на важне позиције.



Погодак у ЦЕНТАР
Препоручи коментар:
31
18
уторак, 16 август 2011 16:50
Nostradamus
Ko s djavolom tikve sadi, o glavu mu se razbijaju, staro pravilo..
Препоручи коментар:
12
0
уторак, 16 август 2011 16:52
Bojan
Za Milutina
Taj citat ja potpisujem
Препоручи коментар:
9
1
уторак, 16 август 2011 16:55
Влада Канада
Уочљив је велики број негативних препорука коментара на чланак г-дина Вукадиновића, што раније није био случај са НСПМ. Тај број се лако увећава, ако се обрише садржаја директоријума Temporary Internet Files и направи refresh Internet браузера. Изгледа да су овај поступак, неистомишљеници и противници НСПМ и његових читалаца и поштовалаца, почели масовно да користе.
Препоручи коментар:
15
1
уторак, 16 август 2011 17:05
au mile
Жалосно је што се расипа толика енергија на доказивању права борбе за елементарни национални интерес (борба за територијални интегритет у условима делимичне окупације територија државе, одржавање пријатељских односа са пријатељским земљама и вице верса, борба за права наших сународника у иностранству итд.) уместо да у вези са тим питањима влада општи консензус у друштву.
Корени ове трагичне располућености српског друшштва леже у почетку опзиционе борбе у Србији почетком 90-их, када су лидери садашњег српског режима оптуживали Слободана Милошевића да је балкански касапин, агресор, сунђер који пије крв, диктатор, господар рата, у тренуцима када је Србија (директно или индиректно) била у рату, чиме су се придружили хорском певању и језивој медијској пропаганди ( која ни данас није обустављена)чиме су дали велики допринос снагама кје су мислиле( и скоро успеле) да униште Србију. Онда су причали како само треба само да Милошевић оде и Србијом ће тећи мед и млеко.
Препоручи коментар:
8
1
уторак, 16 август 2011 17:08
Kosta
Kritičari gos. Vukadinovića mogu samo da crku od muke i da bezuspešno pokušavaju da ospore njegove odlične analize.
Препоручи коментар:
11
2
уторак, 16 август 2011 17:08
O.A
На жалост , пак са ђаволом је већ успоставњен.....црно нам се пише!!!
Препоручи коментар:
10
0
уторак, 16 август 2011 17:09
@МП
Немачка и Француска имају ОГРОМАН интерес у Србији.Да поменем само Техногас (основан 1929) преко кога су Немци, тачније њихова компанија Messer, постали лидер у Европи у производњи индустријских гасова. А то је отприлике као кад би неко у Европи стекао монопол у производњи кухињске соли.За Француску, тачније њену привреду, изградња метроа у Београду, планирана замена електричних бројила у читавој Србији и посао пречишћавања вода којим се бави Veolia - били би послови столећа. Са тим би се могла упоредити само изградња атомских централа коју су Французи планирали у сиромашној Северној Африци.Те земље је требало да се задуже код Светске банке да би финансирале извођача, француску Arevu. Међутим са економском кризом и Фукушимом много тога се променило а српска земља, вода, и радна снага имају, да поновим, ОГРОМАН ЗНАЧАЈ и за Француску и за Немачку.А Србија велике могућности да захтева уравнотежен однос према својим легитимним интересима.
Препоручи коментар:
7
2
уторак, 16 август 2011 17:11
Ивана
Биће ово бурна предизборна кампања. Да цитирам једног паметног човека: '' КО ЖИВ КО МРТАВ''
Препоручи коментар:
8
0
уторак, 16 август 2011 17:12
Zoki
Nadam se da će DSS konačno da promeni strategiju svojih predizbornih kampanja , osvoji većinu u parlamentu inače nam se crno piše.
Препоручи коментар:
15
1
уторак, 16 август 2011 17:13
Само ово је довољно
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ
Препоручи коментар:
9
1
уторак, 16 август 2011 17:13
ау миле
Шта се после десило, то видимо сада. Данас живимо у земљи која је уништена у сваком смислу. И дан данас степен индустријске производње у Србији не може досегнути онај постигнут 1998, за време СМ! Не хвалим Слободана Милошевића али то су факти. Привидно виши стандард заснован је на бесомучној распродаји и задуживању. Дугове ће отплаћивати наши унуци. Само зато што су садашњи "демократски" лидери умислили да су Богом дани и да је једино довољно било то да сруше Слободана Милошевића. Сад се накнадно дозивају памети и причају приче које су типа: "Европа је неправедна", "Нема исте аршине", "Европа је антисрпска" итд... које јесу тачне, али са накнадном памећу после протраћених десет година незначе ништа ни Србима ни српском народу. Без војске, без економије, без визије, без јасних националних циљева,без свести, атомизирано српско друштво је унакажено толико да сам песимиста по питању било каквог бољитка.
Препоручи коментар:
9
1
уторак, 16 август 2011 17:15
Jasna*
Djordje,naravno da i ovakvi devastirani i poluokupirani kakvi smo,jos uvek imamo cime da pripretimo,ali nema ko!
Sto se tice ekonomske retorzije,potseticu samo kako je Milosevic pocetkom devedesetih ovde bio ismejavan i koliko je bilo zgrazavanja zbog njegovih pozivanja na istu,a bio je potpuno u pravu.
A sto se tice pakta sa djavolom pliticara u postmilosevicevom periodu,po mom skromnom misljenju Kostunica je verovatno smatrao da ce ga moci izbeci ,(kad se stavio na celo DOsa),ali se prevario,Tadic je strasno(ostrasceno i zaljubljeno) zeleo pakt sa istim ,a Nikolicu i Vucicu danas je vec potpuno svejedno.
Препоручи коментар:
7
0
уторак, 16 август 2011 17:22
ау миле
А шта би било решење? Окретање нашим пријатељима и улазак у њихову интересну сферу. Пре свега мислим на Русију која за тако нешто може имати амбиција ( ако и то није касно, с обзиром да од Путиновог доласка у Србију нисмо имали ниједан битнији контакт српске и рускле стране). Русију можемо привући продајући им ЕПС например ( или им дати могућност докапитализације истог) чиме би ударац на Србију представљао и ударац на руске интересе. Сигурно да неће Русија заратити са Немачком и Америком због Србије, али исто тако је сигурно да ни Немачка неће заратити са Русијом. Тиме ће се окончати комадање српске територије, и остварити претпоставке за даљу борбу за српске националне интересе. Сада, Србија чека (пошто смо Косово скоро па "решили") решавање Санџака и Војводине на косовски начин, што значи да није далеко дан када ће се Србија вратити у границе које је имала пре Балканских ратова.А одатле до турског доба није далеко. Све то уз помоћ и заједнички рад са нашим западним пријатељима.
Препоручи коментар:
4
0
уторак, 16 август 2011 17:24
Goran Jankovic
Kao i uvek. Jasno, precizno za ceo svet razumljivo. Samo sto to nema ko da primeni.
Bravo Djordje.
Препоручи коментар:
10
0
уторак, 16 август 2011 17:24
кисели
Једна од највећих и неопростивих грешака ове власти, и то грешка која ће се у наредном периоду можда управо њима највише лупати о главу, јесте то што су, очигледно, емитовали поруке у том стилу.

ИЗ ВАШИХ УСТА У БОЖИЈЕ УШИ
Препоручи коментар:
9
0
уторак, 16 август 2011 17:34
хмм
Сви ови евентуални потези лепо звуче,али сигуран сам, неће иѕ спровести ни ови што сада јашу , нити ови што се спремају да ускоче у седло а личе на Чедицу. Уопште, јако је тешко направити ѕаокрет без јаке подршке од споља (Русија пре свих). Једноставно смо превише мали да бисмо било шта радили на своју руку. Да скратим, потребна нам је политичка снага која ужива велику и искрену подршку Русије, која једина од тих, условно речено антизападних држава, има интересе на Балкану који се поклапају са српским.
Препоручи коментар:
5
0
уторак, 16 август 2011 17:40
е када
...би ови у власи или опозицији читали овакве текстове, где би нам крај био....
Препоручи коментар:
5
0
уторак, 16 август 2011 17:44
nataša
Ne bih želeo da umanjim vrednost teksta i razmišljenja Profesora Đorđa, ali svi mi ovo što je on rekao znamo.
Možda on to izrazi preciznije, sa preciznim argumenima, profesorski što bi se reklo, ali mi to znamo.
A znamo i još nešto.
Vlasti povuku neki koliko toliko snošljiv potez. Na primer postave pitanje u UN o Kosmetu. A onda dođe Merkelova i oni to povuku.

Svi znamo i šta treba i šta ne treba činiti, ali vlasti uvek urade ono što ne treba.

Tu se kod "ovih" ništa i nikada promeniti neće. Jeste da postoji ona "nikad ne reci nikad", ali Tadić nikada neće raditi ništa u inteeresu srpske države i naroda.
I to treba da se kaže.
Препоручи коментар:
7
0
уторак, 16 август 2011 17:46
сећање
пропаст нам не гине, пропасти нећемо
Препоручи коментар:
4
0
уторак, 16 август 2011 18:15
Jovan London
Uz sve pohvale g. Vukadinovicu za analizu, zelim da predlozim nesto sto 'ovi ovde' imaju kao praksu na izborima: prilikom zaokruzivanja postoji lista koju popunite, nesto slicno zeljenim skolama na upisu nasih srednjoskolaca. Tako da ukoliko recimo (da hipoteticki uzmem primer u Srbiji) ja glasam za Dveri ali kao drugu opciju stavim DSS a na trecem Radikale, ukoliko Dveri ne predju cenzus, moj glas odlazi DSS-u, a ako ni oni ne udju onda Radikalima, pa tek onda, ako ni oni ne predju cenzus, deli se kako je kod nas praksa. Tako bi se izbeglo kalkulantsko glasanje za 'jake' jer 'samo oni imaju sanse da skinu ove sa vlasti' a sastav parlamenta bi u mnogome bio vernija slika podrske nas gradjana. Mislim da bi primenom ovog mehanizma SNS izgubio bar trecinu ako ne i polovinu podrske!
Препоручи коментар:
7
0
уторак, 16 август 2011 18:27
MILENA ANKIC
Ovaj put cu se sluziti recnikom E-novina,ali ne bas toliko brutalnim(ne prilici mojim godinama).Cim je pocelo"silovanje" po mas medijima o Titu i kako nam je bilo krasno osetila sam da "vonja po necemu"sto bi rekli nasi susjedi.Rat na prostorima nam bivse domovine je zavrsen,svako je dobio svoju drzavicu(samo Srbi nisu) oni su i dalje na stend-baju i svako jutro kad se probudimo plasimo se da li su nam uzeli jos neko parce teritorije.Ali ko pita Srbiju, ona je rasprodata (uglavnom susedima).Sada nam treba mir,da se svi izljubimo(slazem se da nismo ni trebali ratovati),ali ko je inicirao otcepljenje i kukao da je''ugrozen u bivsoj nam drzavi(do koje mi nije stalo ko ni do lanjskog snega). Sada gospodi treba mir ne radi mira vec njihovog biznisa ,da nam prodaju Gorenje frizidere jer kome ce vec Srbima(nemci imju svoje kvalitetnije)i drugu tres robu.Zato nam prodaju pricu o Titu,novom ekonomskom bratstvu i jedinstvu na koje se pecaju(nazalost)glupi Srbi.SRBIJO VOLI SAMO SEBE!
Препоручи коментар:
4
0
уторак, 16 август 2011 18:45
Станковић Лесковац
Нема шта! Минуциозна анализа наше политичке сцене и немоћи њене да изњедри ваљану спољну политику. У потпуности се слажем да суноврат односно наших националних интереса, макар то господин Вукадиновић не каже изричито, почиње са господином Коштуницом, а да се наставља са ''ставовима'' господина Вучића (Николића).
Како год, нека нам је Господ на помоћи. Не гине нам ''парада''.
Препоручи коментар:
5
0
уторак, 16 август 2011 18:55
Uroš
Odlično. Potpisujem.
Препоручи коментар:
3
0
уторак, 16 август 2011 18:58
TO JE TO
Из свих тих реакција са високих места официјелне српске политике може се закључити само једно – ЕУ кандидатура је, као и „геј-парада“
Препоручи коментар:
1
0
уторак, 16 август 2011 19:00
XY
"Nataša" je u pravu. Oni koji odlučuju i koji bi mogli da se drukčije postave i prema Briselu i prema Vašingtonu (jer Srbija još uvek raspolaže dovoljnim pregovaračkim adutima) - neće upotrebiti te adute jer to nije u njihovom ličnom interesu. Naime, u Srbiji nekoliko hiljda ljudi živi veoma komotno od lobiranja za učlanjenje Srbije u EU a pri tom se nadaju još unosnijim mestima u briselskoj administraciji i raznim evropskim fantomskim agencijama i kancelarijama.
Jedini način da se stvari preokrenu bio bi da većina gradjana shvati da je put u Evropu put u nacionalnu propast, da prosečan gradjanin članstvom u EU samo gubi, i da u skladu sa tim glasa na sledećim izborima. A da bi do toga došlo, potrebna je osmišljena, energična, uporna i OBJEKTIVNA kampanja obaveštavanja gradjana.
Препоручи коментар:
0
0
Банер
Банер

Анкета

Да ли мислите да због условљавања у вези са Косовом Србија треба да одустане од кандидатуре за чланство у ЕУ?

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
mod_vvisit_counter

Нема коментара:

Постави коментар