Претражи овај блог

Основни подаци о мени

Моја слика

Campo Belo São Paulo, São Paulo, Brazil

...As you read about Bosnia and Kosovo in your daily newspapers I remind you of the words of Socrates spoken at his trial in his own defence: "I do not know what effect my accusers have had upon you gentlemen but for my own part I was almost carried away by them; their arguments were so convincing. On the other hand scarcely a word of what they said was true."....

понедељак, 15. август 2011.

БиХ „разапета“ између Косова и ЕУ – исте мете, исто одстојање | Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

БиХ „разапета“ између Косова и ЕУ – исте мете, исто одстојање | Судбина дејтонске БиХ и Република Српска



Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

БиХ „разапета“ између Косова и ЕУ – исте мете, исто одстојање

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић
понедељак, 15. август 2011.

Последња криза на северу Косова у БиХ је само потврдила сву дубину укорењених подела међу Србима, Бошњацима и Хрватима, откривајући и оне добро познате карте које у рукама држе водећи политичари међу Србима, Бошњацима и Хрватима. Јединство није испољено чак ни поводом просте рачунице да БиХ на територији Косова и Метохије губи значајно тржиште након што су власти у Приштини увеле царину од 10 одсто на производе из БиХ.

Север Косова и Република Српска

Сем појединих привредника, у Сарајеву се нико није гласно заложио да се на адресу ЦЕФТА упути снажан протест због једностраног потеза Приштине. Почетно млако негодовање убрзо је пало у засенак бројних позива у бошњачкој јавности да власти БиХ признају царински печат „независног Косова“, а није мањкало ни позива да бошњачки и хрватски чланови Председништва БиХ, Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић, донесу сами одлуку о признавању „Републике Косово“, па и по цену прегласавања српског члана Председништва Небојше Радмановића. На те апеле нико се од позваних није одазивао, не зато што нису уверени да су они исправни, већ пре сматрајући да тренутак није нимало погодан, како не би изазвали бес Срба и тиме сасвим урушили крхки политички мир у БиХ. А привредници су невољно пристали да сносе трошкове уведене царине у Приштини, па је, изгледа, цела ствар некако „легла“.

И председник РС Милорад Додик оценио је да је тренутак врло озбиљан, па упозорио да се до коначног решења проблема на Косову и Метохији може доћи “стабилизујућим и дестабилизујућим методама”. “Дестабилизујуће је ово што ради Хашим Тачи уз подршку међународних представника који не дају Србима право да се бране”, поручио је Додик, нудећи као “стабилизујуће решење – принцип поделе који би донео стабилност целој регији”. “Подела Косова, којом би северни део остао у Србији, а преостала српска подручја у јужном делу добила одређену аутономију уз регулисање статуса верских објеката СПЦ-а – решење је које би донело дугорочну стабилност”, уверен је Додик[1], понављајући да ће РС учинити једино оно што одлучи Србија.

Милорад Додик

И раније је Додик „предлагао“ поделу Косова, али чини се да никада није био тако убеђен да би тиме био стабилизован цели регион. На страну што се таквом „средњем“ решењу званично противе и ЕУ и САД; већ и амерички заговорници политике чврсте руке према Србима на Балкану у коначном решењу „проблема“ севера Косова виде прилику за „сређивању“ прилика у БиХ. „Све док се не реши проблем северног Косова, врло је вероватно да се неће разрешити ни проблеми у Босни”, поручује Мортон Абрамовиц, при чему наставља да тврди да је у БиХ “главни проблем Република Српска”[2]. Абрамовиц, наравно, не дели Додиково уверење да север Косова треба да припадне Србији – већ напротив. То није ново, али јасно упућује да у Вашингтону није мало оних који у “сређивању” Срба на северу Косова виде стартну позицију за утапање Републике Српске у унитарну БиХ. То виђење би, вероватно, само било оснажено пристанком на поделу Косова и Метохије, у уверењу Абрамовицевих сличномишљеника – а то су сви који су признали “независно Косово” – да су Срби тиме пуно добили, чиме би онда морали да се обавежу на пружање великих уступака у БиХ.

Утолико се онда чини тачнија теза да се одбраном права на Косово и Метохију уједно брани и право Срба на опстанак РС, односно да би одустајањем од Резолуције 1244 Србија теже бранила и права РС зацртана у Дејтонском споразуму. Тим пре се чини неразумљивијим предлог о подели Косова и Метохије који долази баш из РС, сем уколико не представља нови-стари Додиков политички маневар пред надолазећим захтевима за уставне промене у БиХ који се испостављају из ЕУ.

Српски политички маневри

Идући у сусрет тим захтевима, Додик је пак решио да ојача преговарачку позицију РС, најављујући састанак свих представника РС у институцијама БиХ с циљем детаљног договора ради спречавања и најмањег противуставног покушаја уношења „ситних“ детаља у предлоге закона који би се нашли у Парламентарној скупштини БиХ. То би, изгледа, значило појачану будност свих представника Срба у заједничким органима и институцијама БиХ, почев од рада у парламентарним комисијама, преко Савета министара БиХ до самих посланика. Другим речима, чини се да је намера да српски представници још пре уласка у парламентарну процедуру добро „прочешљају“ свако решење које им се буде нудило зарад усклађивања са законодавством ЕУ како би избегли да неповољна решења стигну готова у парламент, а да онда српски посланици – својим противљењем – буду означени као главни кочничари „европског пута“ БиХ.

Скупштина Републике Српске

Српске политичке намере назиру се већ из садашњег одбијања РС да прихвати реализацију неколико пројеката средствима из претприступних фондова ЕУ, јер би се тим пројектима, како тврди Додик, преносиле надлежности на ниво БиХ[3]. Додик је, истовремено, најавио да ће пред Народну скупштину РС изнети и детаљне информације о томе колико преобимна администрација БиХ кошта РС и како заштити интересе Српске, руководећи се подацима да администрација заједничке државе сада троши више од пола милијарде евра годишње[4], а да бошњачки политичари непрестано инсистирају на повећању буџета институција БиХ, чему се РС оштро супротставља.

Ипак, главни камен спотицања између Бањалуке и Сарајева остаје у потпуно опречним концептима уређења БиХ. Разлике су потпуно огољене у полемици коју је започео председник РС уносећи у политички говор одредницу “државна заједница” за БиХ, што је изазвало бурно негодовање међу Бошњацима, који су Додика оптужили да крши Дејтонски споразум. На њихову страну гласно су стали високи представник у БиХ Валентин Инцко и шеф Мисије ОЕБС-а Гери Робинс.

“У Уставу БиХ недвосмислено се наводи да Република БиХ, чије је званично име од сада ’Босна и Херцеговина’, наставља своје правно постојање по међународном праву као држава(…) Другим речима, ентитети су правно успостављени Уставом БиХ, док је БиХ наставила своје постојање по међународном праву као држава, са модификованом унутрашњом структуром” – тако гласи кључно Инцково образложење[5]. Дочим је Робинс устврдио да “концепт ‘државне уније’ нема правни основ”[6]. Додикова одредница “државна заједница БиХ” била је и главна тема једне од седница Савета за имплементацију мира (ПИЦ)[7], а у одбрану Додиковог става стао је руски амбасадор у БиХ Александар Боцан Харченко. “Додик сто одсто јасно и отворено подржава дејтонско уређење и није довео Дејтон у питање. Председник Додик, такође, није довео у питање територијалну целовитост БиХ као државе и њен међународни субјективитет”, истакао је Харченко[8]. А председник РС је полемику закључио онако како је и почео. ”БиХ је састављена од два ентитета и три народа, а ако је нешто састављено, то је онда заједница и то је мој одговор на полемику о томе да се ради о урушавању Дејтонског споразума”, образложио је Додик[9].

Понуде из Немачке и очекивања Срба и Хрвата

Тај одговор може се, такође, сврстати у арсенал аргумената са којима ће српски политичари наступати када из Брисела почну чешће стизати питања о спремности БиХ за статус кандидата за чланство у ЕУ, а са тим питањима буде растао и притисак бошњачких политичара и јавности за „учвршћивање” институција БиХ, с једне стране, те притисак водећих хрватских политичара за обимније уставне промене у којима Хрвати очекују важнију улогу од оне коју сада имају, с друге стране. Није тајна да се у том послу може очекивати снажнија улога Немачке, што је само потврдио немачки министар за економску сарадњу и развој Дирк Нибел током недавне посете Сарајеву, позивајући политичке вође “да раде одговорно ради постизања новог, функционалног устава за БиХ”[10]. Своје услуге у том послу још раније је понудила немачка фондација “Конрад Аденауер”, а сада се укључио и бивши високи представник у БиХ Кристијан Шварц Шилинг.

Кристијан Шварц Шилинг

На недавном састанку са члановима Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, а у сарадњи са поменутом фондацијом, Шварц Шилинг је предложио спровођење уставних промена “корак по корак”, оцењујући, рецимо, да је ФБиХ “сувише децентрализована”, а РС “сувише централизована”. А није се устезао ни да понуди оквирно решење за БиХ. ”Треба да развијете принципе који су настали на основама консензуса, нпр. БиХ не треба бити централизована држава, она треба бити федеративна држава, федерална држава. Али, БиХ не треба бити такође ни држава где само федералне јединице имају државне одлике, а државна разина, дакле разина државе је практично преслаба”, гласи суштинска Шилингова препорука[11].

У тој краткој, али интересантној расправи није се могло чути да представници Бошњака одступају од својих захтева, дочим су представници Срба и Хрвата у Шилинговом наступу препознали знакове охрабрења за своје концепте. Тако су, на пример, Срби приметили да „у Немачкој на федералну државу отпада тек негде око 12% укупног буџета Немачке”, док су Хрвати поменули пример из Швајцарске “где су се пре неких 25–30 година франкофони Швајцарци осетили нелагодно у већинском германском кантону и дошли до Кантон Јура, а Швајцарска је остала једнако стабилна и функционална”[12].

Ово су само неки примери концепта које Срби и Хрвати нуде као услове за свој пристанак на останак у БиХ и изградњу заједничке државе са Бошњацима на “европском путу”. На крају тог пута Срби ће, дакле, очекивати да Република Српска опстане, у најмању руку, као снажна федерална јединица, која ће задржати кључна овлашћења и највећи део свог новца. А Хрвати ће жељно очекивати да добију своју федералну јединицу/ кантон у “балканској Швајцарској”. Без гаранција које траже, изгледа да ни једни ни други више немају пуно воље да иду на далеки, неизвесни европски пут.


[10] Срна, 8.август 2011. године

[12] Исто.

Донирајте НСПМ


БиХ „разапета“ између Косова и ЕУ – исте мете, исто одстојање

недеља, 14 август 2011 18:43
BH Patriot
Azem Vlasi je u Sarajevu jasno rekao da ne očekuje od Bosne da prizna nezavisno KOSOVO jer kako reče "razumije situaciju"!
Zato ne sekirajte se, neće Bosna još priznati KOSOVU!
Doduše, državi KOSOVA to i nije toliko važno s obzirom da su je priznali svi veliki centri moći i najjače države svijeta.Sve ostalo je proces i vrijeme će učiniti svoje.
Препоручи коментар:
2
13
понедељак, 15 август 2011 12:45
iz Republike Srpske
@BH Patriot
Što bi se sekirali, uopšte ne razmišljamo o priznanju lažne države. Bez nas ne može! Probajte,
ako smijete! No, preporučujem da pričekate i "Kosovu" priznate kad i Republiku Srpsku.
Препоручи коментар:
15
1
понедељак, 15 август 2011 13:30
BH patriot
@Iz RS,

Nemoj me zasmijavati, presjeći ću ti kozju stazu (koridor) kod Brčkog:-))
Препоручи коментар:
3
11
понедељак, 15 август 2011 13:52
Дијаспорац
Признанје Косова од стране Бошњака и " Хрвата" Комшића, ок, нећете проћи са робом преко територије РС.
Нешто друго треба апострофирати а што имплицира питанје заједничког живота у БиХ,Бошњаци и " Хрват" Комшић немају ни мало сензитивности за народ са којим наводно желе равноправно да живе.

Полемика ко је носилац суверенитета у федералној држави или конфедералној, зар то треба расправљати, то је чисто незнање организације државе по дубини.

Северно Косово и република Српска? Да ли је потребна помоћ Србије, није, ми нећемо дозволити никакву централизацију, најједноставније је применити рецепцију шиптарског модела пре НАТО агресије, дакле прогласити независност и бојковати заједничке органе.
Да ли ће бити кооперативних Срба, пардон јаничара, хоће, али неће имати никакве релевантности, Дивјак, Пејановић, Лазовић, Пударич, Десница, наши сељаци за такве кажу " Трц Милојка"...!
Препоручи коментар:
4
1
понедељак, 15 август 2011 14:11
Милутин
Ко је бре тај Додик да дели Србију, да поклања део територије Републике Србије!
Нека дели Републику Српску!???????

Није он створио ни Републику Српску, ни Републику Србију, да би делио, може само да се Српска присаједини, и то ће једном доћи, како се ствари одвијају, доћи ће и то време ускоро!
Препоручи коментар:
6
2
понедељак, 15 август 2011 14:31
BH patriot
@Dijasporac,

Manite se Dodine mantre kako je Bosna "državna zajednica"!!!To su nebuloze za malu raju!
Bosna je međunarodno priznata kao DRŽAVA a svojim ustavom uređena dvoentitetski (čitaj 2 regiona)!
Tako da ta priča federalno, konfederalno može poslužiti jedino guslarima za neki ep!
Препоручи коментар:
1
4
понедељак, 15 август 2011 14:58
iz Republike Srpske
@BH patriot
Sad Vi mene zasmijavate! Da ste mogli spriječiti, ne bi nam ni dozvolili da oslobodimo put od Banjaluke ka Srbiji. Ako se uzdate u Mesića i Hrvatsku vojsku, zaboravite: vaš prijatelj je samo obični umirovljenik. Nego, nemojte nas ljutiti nego čuvajte onih 24% "patriotske BiH".
Препоручи коментар:
3
0
понедељак, 15 август 2011 15:06
из Републике Српске
@Милутин
Зашто нападате Додика? Он не може одлучивати о Србији, само износи своје мишљење. Водите Ви рачуна о парламентарним странкама у Србији, које нису за подјелу Космета, него за то да Србија призна "државу Косова".
Препоручи коментар:
5
0
понедељак, 15 август 2011 15:12
Милорад Богдановић
Нисам пророк, ал толико је све јасно и видљиво да само слијепцу није јасно.
Нема више Југославије, нема цјеловите Босне (Херцеговина се издвојила још у последњем рату), нема Косова и Метохије.
Највећи губитник у бившој БиХ је муслимански народ који је утаборен у две енклаве и као "спас" виде у рату, да изгубљено поврате. Они то и не крију. Али ским. Могу само наставити братоубилачки рат.
Срби у Републици Српској се не плаше БХ Патриот-а, а и не надају се пуно од браће с друге стране воде Дрине. МИ имамо своју Републику Српску а политички смо сложнији више него икада.
Живјела Велика Русија, мајка Србија и Република Српска.
Препоручи коментар:
7
0
понедељак, 15 август 2011 15:25
BH patriot
@iz RS,

Ništa vi niste oslobađali, vi ste uz pomoć Srbije i JNA jedino počinili etničko čišćenje i GENOCID nad nenaoružanim narodom!
A 95 kad je došlo do ravnopravne borbe ste se pokazali kao obični kokošari!
Što se tiče guslanja o nekakvom 24 % teritorija:
Bošnjaci čine između 55 i 60 % stanovništva BiH i strateški smo rasprastranjeni.Ne prizivaj rat jer ćeš biti donji!Bolje ti se isplati graditi mir!
Препоручи коментар:
0
3
понедељак, 15 август 2011 15:49
BH patriot
To što vi zovete Republikom Srpskom, ja zovem sjeveroistočnom Bosnom i upravo na tom prostoru živim. Nikad to Srbija biti neće!!
I krv svoju za Bosnu moju!!
Препоручи коментар:
1
2
понедељак, 15 август 2011 16:00
iz Republike Srpske
@BH patriot
Čudnog li naroda! Poslije genocida, broj im u nevelikoj Bosni i Hercegovini narastao sa 43,47% 1991. godine na 6o% 2011.! A žale se na pad nataliteta.
Zaboravljate da se JNA iz BiH povukla do kraja maja 1992. godine (zna se kako ste ih "ispraćali" iz sredina u kojima ste bili većina). Spominjete okršaje s kraja rata. Pa, nisam slučajno u prethodnom komentaru pomenula Hrvatsku vojsku. Sve što je "oslobodjeno" 1995. godine, u Oluji, pripalo je još nezvaničnom hrvatskom entitetu, jer je te krajeve i "oslobadjala" hrvatska vojska.
Pred Dejton, jer se znalo da nam neće pripasti oko 64% BiH, koliko smo imali. A Vi vjerujte u šta hoćete.
Rat priziva onaj ko prijeti prekidanjem koridora. Istina, puca iz prazne.
Препоручи коментар:
3
0
понедељак, 15 август 2011 16:50
Дијаспорац " Патриоти"
Кад човек нешто не познаје, служи се дисквалификацијама, ево наградно питанје за тебе, који типови држава егзистирају у свету, нећеш то наћи на интернету !!!
Препоручи коментар:
2
0
понедељак, 15 август 2011 17:56
Предраг
Једина нада у нашу бољу будућност као државе и народа, а то се посебно односи на Републику Српску и Косово и Метохију, је економски колапс англосаксонских империја, Америке и Британије. Ово ће неминовно водити урушавању и њихове глобалне гео-политичке моћи. Англо-саксонци већ два вијека раде против нашиг интереса, а задње двије деценије су драматичан примјер њиховог очигледног антисрпског дјеловања. Оно што Србија треба да ради у наредне двије деценије је слиједеће:

1. Јачати економске, културне, војне и сваке друге односе са земљама БРИК-а. Никада нам ниједна од тих земаља није учинила никакво зло, а поготово нам нису разарали градове, отимали територије, и убијали народ.

2. Не улазити у отворени сукоб са Натом.

3. Чекати економско урушавање и распад Америке и Британије који ће, по многима, бити много драматичнији него сам распад СССР-а.

4. Ујединити све српске земље: У првој фази КиМ. У другој фази Р. Српску, а потом и преостале српске земље.
Препоручи коментар:
1
0
понедељак, 15 август 2011 18:00
Страдија
Неке тзв. бх,хрватске или косовске шиптарске патриоте ме неодољиво подсећају на данашње либијске "демократе и патриоте" које на крилима нато-авиона освајају "слободу",па ће и политика(економска,војна,саобраћајна)у "ослобођеној" Либији као и у Балканским "ослобођеним" државицама да зависи од пар најутицајнијих нато-земаља.
Препоручи коментар:
2
0
Пошаљите коментар
[ Назад на текст]



Нема коментара:

Постави коментар